Хипнотизер целулоидних лоптица

Маратонски тениски меч између Американца Џона Изнера и Француза Николаса Мауија, који се протегао на 11 часова и пет минута био је разлог да се присетимо једног меча, истина екипног, који је одржан на великом такмичењу и чију дужину ни ови актери вимблдонског епског дуела нису надмашили.

Његов главни актер био је Аустријанац Рихард Бергман који је, када је 1955. долазио у Београд као члан „Харлемовог циркуса”, најављиван као хипнотизер целулоидних лоптица. Само у стонотениским круговима био је познат као четвороструки светски првак у стоном тенису, ас којег је први председник Светске стонотениске федерација (ИТТФ) Ајвар Монтаги прогласио за најбољег дефанзивца свих времена.

Ни потоњи председници ИТТФ, ни стручњаци нису сматрали да га је током минулих седам деценија неко превазишао у дефанзивној игри, а истини за вољу нико то и није могао, јер је ИТТФ баш због њега и неких припадника његове стонотениске генерације морала да промени правила игре и уведе временски лимит.

Било је то после Светског првенства у Прагу 1936. године на којем је 16-годишњи Рихард Бергман предводио аустријски тим у походу на Свејтлинг куп, пехар који добија екипни шампион света. Тада се сет играо до 21 поена и два поена разлике, партија до освајања трећег сета, а екипни меч до 5 победа и није било временског ограничења. Уз то, рекети су били знатно „спорији” од данашњих, а нова фарба на старим столовима додатно је успорила лоптицу, па су мечеви трајали сатима, а финални меч између Аустрије и Румуније пола дана – пуних 12 часова!      

У поноћ, записано је, упала је полиција и хтела да испразни дворану, али су представници прашких власти успели да их убеде да дозволе да се меч настави и наставио се до победе Аустријанаца Хајнриха Ничмана, Алфреда Либстера и Рихарда Бергмана са 5:4 – тријумфалну победу у деветој партији Аустрији је донео баш Бергман, који је победио у све три своје партије.

Али, није само финални дуел дуго трајао. Прави куриозитет забележен је већ на отварању првенства у првом мечу између Пољске и Румуније када су Пољак Ерлих и Румун Панет први поен играли, како су хроничари забележили, више од два часа! Већ на следећем шампионату играло се са временским лимитом од 20 минута по сету и старе навике однеле су многе жртве. Потпуно неочекивано Американци, вичнији нападачкој игри тријумфовали су и у мушкој и у женској конкуренцији а финални меч у женској појединачној конкуренцији између Американке Рут Аронс и Аустријанке Гертруде Прици. Време за завршетак је истекло, резултат је био нерешен и руководство такмичења их је дисквалификовало, али с годинама се на то заборавило тако да се данас и у статистици ИТТФ Аронсова и Прицијева воде као вицешампионке света.

На крају, вратимо се најбољем дефанзивцу свих времена. После немачке анексије Аустрије, будући да је био Јевреј, емигрирао је у 1938. Енглеску и као Ричард за нову домовину освојио још три титуле прва света у синглу – 1939, 1948. и 1950. 

Ж. Баљкас