Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Мелбурн, 27. јануара – Као тенисер Тод Мартин је догурао до горњег просека: играо је два гренслем финала и био четврти на свету. Као тренер близу је да додирне звезде. Његов план је да Новак Ђоковић постане тактички геније, први рекет света, вишеструки шампион највећих турнира. На том путу у Мелбурну се испречио Француз Цонга у четвртфиналу, али тај пораз је Мартину још већи подстрек.

– Новак нема слаб ударац у свом арсеналу, што је врлина сама по себи. Али то није увек и довољно за највеће успехе и доминацију светском сценом – објашњава Американац препреке с којима се суочава наш ас на путу ка врху.

Откако је постао кандидат за највеће домете, Ђоковић има исти камен спотицања. У једном мечу може свакога да победи, али када се наниже неколико исцрпљујућих партија, па још по великој врућини, проблеми са издржљивошћу нагло искоче у први план. Такав задатак се може решити на два начина, квалитетнијим радом на кондицији и повећањем тактичких могућности у игри. Оба решења су процес, ништа не може преко ноћи, а Мартин је добио овај други задатак. Акценат је на игри на мрежи.

– Он све има на фантастичној основи, али може и да поправи. Сервис му је добар али има простора за напредак и мора да научи када је тренутак да се нападне а када не. Такође, мора да буде пун самопоуздања када одлучи да крене на мрежу. Нападати није лако, али пуно је нас који смо тако играли. Када сте напред и лоптица прође поред вас, није вам лако јер знате да тако не би било да сте остали назад. Зато морате да научите да не ударате главом у зид сваки пут када се то деси.

Највећи проблем с којим се суочава Американац је одвикавање Ђоковића од игре на коју је навикао, којом је и дошао до врха.

–Новак не воли да ризикује на терену, има аверзију према таквој игри. Навикао је да контролише ситуацију на терену – објашњава Мартин зашто се Ђоковић тако тешко усуђује да јурне напред.

Свестан је да начином игре за коју је мајстор – у дугом надигравању са основне линије – Ђоковић често губи снагу. Јер уместо да неке ситуације решава ефикасним изласком на мрежу, он допушта да се поен развуче, ослабига и доведе у непријатну ситуацију.

– Веома брзо се може догодити да се већи број млађих играча равноправно укључи у борбу за прво место на светској АТП листи. Зато је већ сада потребно стварати игру за тај тренутак, а то се најлакше постиже смањивањем сопствених слабости –истиче Мартин који, као одличан аналитичар тениских актуелности, зна да Федерер не може да игра довека, а да Надал има превише хендикепа с коленима.

У групи претендената који јуришају на краљевски престо, Ђоковић има водећу улогу, али никако се не сме занемарити снага Хуана Мартина дел Потра или покретљивост и контранапади Ендија Марија. Њима ће Ђоковић најбоље парирати тактичком разноврсношћу, арсеналом оружја тако богатим да би га и Федерер похвалио када не би био шркт на комплиментима.

Откако се укључио у рад с нашим најбољим тенисером, Мартин већ има чиме да се похвали. Иако номинално помоћник Словаку Маријану Вајди, с којим Ђоковић годинама ради, чињеница је да је од августа, када је Американац добио право гласа, наш најбољи тенисер нагло поправио резултате. До краја лета је освојио само две титуле, у Дубаију и Београду, не савладавши ниједно звучније име, а у последњој четвртини је нанизао три много значајнија трофеја – Пекинг, Базел (победио Федерера у финалу) и Париз (победио Надала у полуфиналу).

УМелбурну, стицајем околности,није урадио оно што је планирао, али као што је сам рекао – нема разлога за велико незадовољство јер сезона је тек почела. Сособностдамења својуигруузависностиодврлинаиманапротивника, требалобидабудењеговаврлинаушпицукаријере. Свестанда није ни најјачи ни најбржи играч данашњице, наш тенисер се спрема да буде најразноврснији, а игра на мрежи је оно што му у том мозаику сада највише недостаје.

Војин Величковић

-----------------------------------------------------------

Вајда не воли да је заборављен

Интересантан је Ђоковићев однос с тренерима. Има их двојицу, али не истовремено.

– Мартин је овде са мном, са Вајдом ћу радити у фебруару на европским турнирима, а Тод се враћа у марту када идем у Америку – објашњава Ђоковић. – Потом ћу опет радити са Вајдом на шљаци у Европи, Мартин се враћа за Вимблдон, а онда ћемо сести за сто да видимо шта даље.

Али, када Мартин даје интервјуе медијима, он заборавља да помене Вајду. Словака је то мало и наљутило па се обратио из Братиславе да подсети каква је права ситуација.

– Ја сам Новаков главни тренер, свакодневно смо у контакту преко скајпа, Мартин је само додатни експерт и члан стручног штаба. Новак и његова породица су одлучили да се овако поделимо по турнирима – истиче Словак незадовољан гурањем у други план. И његове заслуге за садашње Ђоковићеве резултате су велике, јер је он одрадио зимске припреме с њим.

Наравно, цела ова прича неће моћи дуго да траје. Различите стратегије, начини размишљања, односи са два различита тренера из различитих поднебља, различитог менталитета, све то је потенцијално опасно по Ђоковићев тенис, јер ће пре или касније доћи у дилему кога да слуша.

Зато је ово вероватно прелазни период у коме ће се Ђоковићи определити за Вајду или Мартина. Аустралијски опен ће у тој причи имати веома важну улогу.