Новак Ђоковић најбољи на свету и у 2014.

На велики пехар са именима тенисера који су обележили сваку годину од 1973, када је уведен систем АТП поена у доређивању најбољег, јуче је дописано име Новака Ђоковића у рубрици 2014. Организатори завршног АТП турнира у Лондону учинили су то свега неколико минута после рутинске победе Ђоковића у дуелу са Томашем Бердихом, 6:2, 6:2, да би одмах прогласили овогодишњег светског првака и препустили му да се мирно припрема за данашњи полуфинални меч. Ни Ђоковић се није дуго предавао слављу, у загрљају са Марјаном Вајдом, Борисом Бекером и осталим верним члановима тима уз које наставља блиставу спортску каријеру.

Меч без икаквих дилема, осигуран вођствима од по 4:0 у оба сета, испунио је истовремено два циља. Ставио је тачку на даље покушаје Роџера Федерера да му преузме примат на АТП листи и осигурао улазак у полуфинале без изгубљеног сета, а са минимумом изгубљених гемова: два му је узео Чилић, три Вавринка, четири Бердих... Наредни противник је Јапанац Кеи Нишикори, данас од 15 часова по нашем времену, у О2 арени. Уместо дуге прославе, Ђоковићу ваља да се добро припреми за логичан крај још једне сјајне сезоне. Важно је полуфинале, а још важније финале и могући директни окршај са Роџером Федерером. Швајцарац опет игра врхунски тенис, једини може да га достигне по укупном броју овогодишњих титула (6:5) и жели свим бићем да у великом финалу сезоне буде бољи од званично најбољег. Све је то показао понизивши Ендија Мареја у завршном мечу Б групе: 6:0, 6:1!

И док Ђоковићу нема дугог одмора, навијачи могу да предахну, да се подсете величине његових овогодишњих успеха и новог домета у историји српског спорта. Јер, једно је 2011. стићи на врх у тако популарном, распрострањеном и богатом спорту као што је тенис, друго одбранити примат 2012, а треће вратити круну коју му је 2013. на јуриш отео Рафаел Надал. Тога нема у историји нашег спорта, а у свету тениса је изузетно ретко.

За 32 године одређивања најбољег по АТП поенима, тенис је имао само 16 шампиона, а последњих 11 година, само тројицу. И баш у тој ери, можда најбољих у историји, Ђоковић се придружио Ивану Лендлу, Роџеру Федереру и Рафаелу Надалу, јединим повратницима на трон. Са укупно три године владавине достигао је Надала, још једна му недостаје да стигне Лендла и Мекинроа, а нису предалеко ни Конорс и Федерер са пет, па ни најдужи владар Сампрас, са шест.

Први пут се Ђоковић попео на врх на Вимблдону 2011. и месец пре завршног АТП турнира осигурао да ту и презими. Идућег лета га је Федерер сменио, али се наш тенисер вратио новембра 2012. и до Париза обезбедио још једну годину на врху. Октобра 2013. га је претекао Надал, а садашњи период Ђоковићеве владавине је почео освајањем седме грен слем титуле – поново на Вимблдону. Тренутно проводи 121. седмицу на првом месту.

Ђоковић је ове године показао изузетну стабилност. И раније га је од главних ривала одвајало што не губи од слабијих, а у 2014. је био једини без пораза против играча испод 20. места, а са скором 18:5 против првих десет, и са највише освојених титула. Редом: Индијан Велс (у финалу са Федерером), Мајами (Надал), Рим (Надал), Вимблдон (Федерер), Пекинг (Бердих) и Париз (Раонић).

Финале лондонског турнира – против досад сјајног Федерера – представља у овом тренутку највећи изазов и мотивацију за Ђоковића, јер Швајцарцу дугује за три овогодишња пораза када је долазио у прилике да поравна међусобни скор. Пре тога, мораће да савлада Нишикорија, са којим такође има нерашчишћене рачуне. Јапанац га је зауставио у Њујорку и још увек има добар резултат у међусобним мечевима – 2:2 уз једну предају.

У другом полуфиналу играће Роџер Федерер, а противника му је одређивао синоћњи меч Станисласа Вавринке и Марина Чилића. Хрватски тенисер је изгубио све наде за даљи пласман, па је најреалнији епилог био швајцарско полуфинале Федерер – Вавринка.