Победнички дух се укорењује

Није биљка из ових крајева, али је почела да се прима у тешким временима. После још необјашњене 2008, често смо се питали колико ће да траје српско тениско чудо. Троје наших попело се тада на врхове, а четврти је ту и остао, од 2011. Решена је једна загонетка – да ли ће Ђоковић да траје само једно лето – а сад се указују одговори и на још важнија питања – да ли ће српски тенис да буде само Ђоковић и може ли победнички дух да се врати у читав наш спорт.

Одвикли смо се да имамо најбоље, али се сећамо како се како су шахисти и кошаркаши кретали на Совјетски Савез, фудбалери на Енглеску, а одбојкаши на Италију. Тако су тенисери доживели борбу са САД, сусрет земаља које по величини и моћи имају однос броја титула у Дејвис купу: једна против 32. Неки су то сматрали сусретом Давида и Голијата, тога су се држали и кладионичари, али истина је да се односи мењају и да ништа није вечито. Колико траје наших пет минута?

Амерички селектор Џим Куријер био је импресиониран игром Илије Бозољца: „Многи се људи уздижу у Дејвис купу. Гледате бројеве који описују каријеру тог момка, па гледате како управо игра – нешто се ту не уклапа. Видите јасно неко надахнуће и некакву хемију са Ненадом, па кажете себи: ово је сувише добро!”

За америчког коментатора Џона Вертхајма, пораз браће Брајан је једно од највећих изненађења у историји Дејвис купа: „Никад чули за Бозољца? Опроштено вам је. Он је 335. у синглу и 1.150 у дублу. Али, у делу овог меча играо је као Роџер Федерер, Род Лејвер и Данијел Нестор заједно.”

Иако се сматрамо нацијом екипних спортова, одавно нисмо видели толико пожртвовања за екипу и земљу као у Ајдаху. Нисмо ни могли да видимо да један наш повређени спортиста остане на терену још два и по сата, због тима. И то – најбољи на свету.

Новак Ђоковић је одавно свестан цене успеха и спреман да је плати, а цех повреда стиже кад-тад. Разлика у односу на друге наше и светске репрезентације јесте и у томе што је Ђоковић знао за кога се жртвује. Истим жаром је био и вођа навијача на трибинама у Бојсију, као да целом свету говори: „ми смо права екипа!”. Ту поређења са неким другим звездама наших екипних спортова не би била умесна.

„Њујорк Тајмс” закључује: „Наизглед, Ђоковић је потребнији Дејвис купу него обрнуто. Већ је освојио ту титулу за своју малу земљу и на том таласу стигао до првог места у свету и три гренд-слем титуле у 2011. Али, очигледно је увидео да му нешто недостаје када је прошлу годину посветио само појединачним наградама. Виши циљ може да буде диван: неколико сати после освајања Мелбурна ухватио је дуги ноћни лет за Белгију и стао уз своју екипу, да се припреми за прво коло. Сада, уочи кључне сезоне шљаке, ризиковао је своје наде у Паризу да би увео Србију у полуфинале.”

Нису тенисери ни бољи људи, нити спремнији на жртву од других спортиста. Ради се само о томе да у овом тренутку имамо једну непоновљиву генерацију и задовољство да пратимо премијере њених подвига. И они су пристигли ниоткуда, као и некадашњи подвижници фудбала, шаха, кошарке, ватерпола, рукомета... Ђоковић је у сваком погледу предводник, као некада Глигорић и Кораћ. Такви се рађају једном у сто година, на врху великих таласа које потом сами проширују и подижу.

И Новак је растао на нечијим раменима. Учио се другарству и пожртвовању од Ненада Зимоњића, који је од 1995. пропустио у репрезентацији само годину бомбардовања, као и од Јанка Типсаревића, ослонца тима од 2000. Јелена Јанковић је у репрезентацији од 2001, са 48 одиграних мечева. И од двоструке добитнице награде ИТФ „Срце”, која и ове године срцем надокнађује пад форме, могао је да се учи пожртвовању.

Зато је диван амерички тренутак правде и славе Ненада Зимоњића, често заборављаног скромног великана, са 60 мечева у Дејвис купу. Зато не треба ни Јанку Типсаревићу да се замери на предаху после 13 непрекидних година и 55 мечева, нити да се посумња да ће Виктор Троицки увек да одигра два пута боље за репрезентацију него за себе. Сваки члан је дочекао да бар једном буде главни јунак, они су прави тим.

Дочекали су, коначно, и наследнике на видику. Већ су приспели Никола Милојевић и Ласло Ђере, а Јована Јакшић управо грунула на сениорску сцену. Бели спорт се, ипак, помало укорењује код нас, а са њим проклијава и део победничке свести.

Марјан Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Повреда без већих оштећења

Јучерашњи прегледи су показали да је Ђоковић прошао без већих оштећења лигамената и каспуле зглоба. Због јаког истегнућа следују му терапија и строго мировање, а одлука о учешћу у Монте Карлу, идуће недеље, још није донета.