Продаја без пара

И овај зимски прелазни рок за фудбалере који се у Србији завршава 8. фебруара, попут својих бројних претходника, донео је много буре на домаћем тржишту. Ни они највећи, а ни они такозвани „мањи” или „мали”, нису били имуни на „реорганизацију” играчког кадра. Промет је био велики, а колика је зарада… Новајлије су стизале и у серијама, а тек пролећне битке за бодове показаће ко се заиста и појачао. Јер, одавно смо сведоци да све придошлице нису аутоматски и појачања.

Међутим, оно што у последње време боде очи јесте нови начин продаје фудбалера иностраним клубовима. Наиме, у последње време, у све већој немоћи да реализацијом иностраних трансфера дођу до финансијских средстава која им значе голи живот, српски клубови се довијају на разноразне начине, па су прибегли новој „фори” – такозваном позајмљивању играча.

О чему се ради? Наши клубови позајмљују фудбалере неупоредиво бољим, организованијим и богатијим од себе и то све без икакве или веома мале надокнаде, уз могућност да уколико играч задовољи потенцијално будуће послодавце буде и откупљен кроз најчешће шест месеци.

Наша елита налази се на 21. месту Уефине ранг листи, па је због тога несхватљиво да у њој има фудбалера, који могу да помогну чак и оним клубовима из најјачих континенталних лига. Да ли је могуће да код нас стварно има играча, који одмах могу да заиграју у европским гигантима?

Рекли бисмо да нема, али пракса показује нешто другачију слику, мада се до сада још нико није „наиграо” и доказао да грешимо. Ипак, имамо случај да Рад, који је прошле године био осми од 12 суперлигаша, а ове јесени 14. од 16, летос позајми играча некадашњем европском прваку холандском ПСВ-у (Јагош Вуковић). Или да, рецимо, прволигаш Пролетер из Новог Сада (јесенас шести на табели) помогне италијанској Парми (Немања Човић), па суперлигаш Смедерево позајми играча белгијском Вестерлоу (Драган Ћеран), или да ОФК Београд помаже италијанску Сампдорију (Стефан Шћеповић), па Партизан шпанског друголигаша Кадиза (Милош Богуновић)...

Светска економска криза оставила је очигледно дубок траг у фудбалу, о чему је наш лист већ писао, па се тако и многи клубови тешко одлучују на „несигурне” трансфере. Разни снимци на видео касетама и цд-овима поодавно немају прођу, па се понајбољи или најталентованији млађи играчи нуде по систему „узми – па ако ти се свиди купићеш”. Међутим, добит није загарантована. Да је тако најбоље показује случај младог репрезентативца Александра Игњатовића, који се недавно вратио у Чачак с позајмице холандском Фејенорду.

Ђ. Смиљанић