У помало еуфоричном стилу завршена је Скупштина Фудбалског клуба „Партизан”, након које је председник „црно-белих” Драган Ђурић са усхићењем тврдио да је „48 озбиљних људи показало јединство и моћ”. Таква слика могла би неког неупућеног да превари, нарочито уколико није био на седници. И то из неколико разлога.

Најпре, јер су још увек свежа сећања на дешавања у Хумској и лажну хармонију након елиминације од Шамрока и опстанка Александра Станојевића и Младена Крстајића на функцијама шефа стручног штаба и спортског директора.

У понедељак увече у Спортском центру „Партизан-Телеоптик” нису сви подигли руку када је први човек клуба питао ко је за, ко је против и на крају ко је уздржан када је у питању поверење председнику и Управном одбору. Међу онима, који нису гласали су и некадашњи голгетер „црно-белих”, а касније и противкандидат за председничку фотељу Саво Милошевић и најтрофејнији тренер у историји Партизана Љубиша Тумбаковић. За њих се зна да нису у добрим односима са Драганом Ђурићем, али нису једини који се нису изјаснили.

Још један битан повод за сумњу је и изјава шабачког бизнисмена Мирослава Богићевића, који је потврдио да није ни била намера да се на овој седници нешто учини и да ће конкретне потезе повући у априлу.

Остало је нејасно како је могуће да неко не гласа, а опет, с друге стране, да онај ко води седницу то не примети или не жели да примети. Због тога смо контактирали и неколико искусних правника, који раде у српском фудбалу. И сви се слажу да је и од једне и од друге стране такво понашање најблаже речено некоректно.

Правници тврде да је вођа седнице погрешио зато што није приметио да неко није гласао, што га није прозвао и није упозорио да некако мора да се изјасни. Они што се нису изјаснили требало је да се успротиве изјави да је одлука донета једногласно, пошто за њу нису гласали. Статутарно, нико не би требало да даје легитимитет седници својим присуством, а да се приликом гласања не изјашњава.

На питање да ли су избегавањем да подигну руку неки бојкотовали рад скупштине, одговорено је да је то могуће, али такође, да се догађа и да неко то не учини због лењости! Незванично, како нам је речено у најширем смислу њихови ставови се обично третирају као уздржани. Дакле, нико не може да са сигурношћу тврди о чему се тачно ради.

Извесно је да су и једни и други погрешили, као и да свако гледа на ситуацију кроз призму која њему одговара и у том смеру наводи воду на своју воденицу. Тако је Ђурићу одговарало да подршка буде јединствена, док другима чињеница да се нису изјаснили може касније да послужи да једног дана докажу да су још у овој прилици били за другу опцију.

Време ће показати шта се ваља иза брда и да ли је пре три дана победила позиција или је то било само „прво полувреме” у сукобима у нашем најтрофејнијем клубу од осамостаљења Србије.