Евидентни неуспех кошаркашке репрезентације на Европском првенству у Литванији очекивано је изазвао бурне реакције у кошаркашкој јавности. Најоштрије критике, по природи ствари, упућене су на адресу најјачих „играча” селектора Ивковића и организатора игре Теодосића, највише и хваљених после успеха на две претходне акције. Нажалост, мало је аргументованих и стручних анализа, углавном излећу „дежурни критичари”, лако препознатљиви реваншисти, или пак они који би „то много боље радили”, што само ружи нашу кошарку. Крајње је време да се на Литванију стави тачка, али на једини могући начин, кошаркашки, у институцијама система што би рекли политичари, а неки од њих су себи дали за право да стану за тренерску катедру и деле лекције.

Конкретно, на потезу су председник КСС Драган Ђилас, Дејан Бодирога, задужен за све репрезентативне селекције и Душан Ивковић. Неопходно је да што пре селектор поднесе извештај, у ком ће објаснити због чега овај тим није био „ратнички” као у Пољској и Турској, зашто смо били међу најслабијима на евробаскету у елементима који зависе пре свега од вољног момента, трчању, скакању, заграђивању, одбрани... Колико су на резултат утицали објективни разлози, откази, повреде, недовољан број играча у форми због статуса у клубовима... Наравно, уз такође хитну одлуку, с ким и како даље.

Формално, Ивковић се обавезао за рад у олимпијском циклусу, који се завршава догодине, али наше репрезентације неће бити у Лондону, што је означено као циљ још када су га Борислав Станковић, Драган Капичић, Небојша Човић и Предраг Даниловић 2008. убедили да преузме државни тим. Међутим, важност уговора није најјачи Ивковићев адут да настави посао, већ чињеница да је Ђилас своју кандидатуру за председника КСС орочио његовим повратком на кормило репрезентације после свих познатих перипетија око прекида уговора, као и вера да не постоји боље решење. Сумњамо да ће један неуспех, па и са оваквим последицама, променити мишљење људи који воде кошарку. Како сазнајемо, Ивковић има жељу да тим у који верује поведе у још једне квалификације и врати га за две године у Словенији у европски врх, без обзира што није тако изгледало у Каунасу после пораза од Грчке.

М. С.