Ко дуже прати каријеру Светислава Пешића добро зна шта значи његова омиљена реченица – „Не свиће пре зоре”. Каријеру трофејног тренера изградио је фанатичним радом, стрпљењем, добрим проценама ко може да постане играч и када ће тим бити спреман за врхунски резултат. Мало шта је за њега кошаркашки нејасно, па је зато зачудила изјава после пораза кошаркаша Црвене звезде од Олимпије у трећем колу регионалне лиге: „Ово је тешко објашњиво. За полувреме смо примили 61 поен и први пут сам у ситуацији да ово доживљавам, а чудио сам се другим тренерима како то дозвољавају”.

Зна Пешић веома добро да је „стотка” од евролигаша лако објашњива, као и пет „жутих минута” када је ривал серијом 17-0 меч који је мирисао на пораз претворио у тријумф. Такође и због чега овај млади тим некад игра изнад могућности, а затим зна и да нестане. Ни 61 поен за полувреме, није његов најгори скор у каријери, јер је као селектор Немачке у квалификацијама за Европско првенство у Италији (Скопље, 27. новембра 1990) у првих 20 минута „попио” округло 70 (120:87, 70:30) од тадашње Југославије, актуелног европског и светског првака, који је играо без прве центарска линије (Дивац, Рађа и Вранковић), али је три године касније са истим тим Немцима био шампион Европе. Зна Пешић и због чега је рекао да ће „доћи до растанка ако његови момци играју кошарку само када им неко пева”.

У питању јер чиста педагогија, једно од његових оружја да успостави оно због чега се и вратио у Црвену звезду, систем тренинга и игре, одговорности за сваку лопту, потез и поступак, а не промена курса или буђење нереалних амбиција. Пешић зна колико је времена потребно да од „суфлера” направи „глумце”, од младих играча који су махом играли другу и прву српску лигу и грчевито се борили за опстанак у регионалној, победнике у континуитету, шампионе.

Ову годину су на Малом Калемегдану прогласили „изборном”, а практично комплетна спољна линија попуњена је играчима без значајнијег искуства. Цветковић (18), Човић (22), Недовић (20), Милутиновић (21), Лазић (22) и Марковић (22) тек треба да доказују да ли су перспектива Црвене звезде, а цена ће бити „непланирани” порази, али и победе. Иста је ситуација и на позицији „четворке”. Суботић (20) и Радетић (23) никад нису играли озбиљну кошарку, као ни Лешић (22) ком Пешић тражи нову улогу.

Један међупотез је направљен. Због повреде капитена Вука Радивојевића доведен је искусни бек Бојан Поповић, а неопходан је још један у центарској линији. Илић и Петар Поповић имају доста проблема у фази одбране са брањењем централног „пика” заграђивањем и скоком, као и селекцијом фаулова. Још један високи у ротацији, али другачијег профила и навика, омогућио би лакшу игру у оба правца и у знатној мери умањио осцилације које евидентно „гуше” тим. Имају на Малом Калемегдану и друго решење. Уколико већ у овој сезони желе да „пуцају” на трофеје, нека саберу паре и доведу три „јака” играча (плеја, шутера и центра). Пешићу, али и навијачима тада ће све бити јасно!