Од нашег специјалног извештача

Истанбул, 9. септембра – Елиминација светског првака и пласман Србије у полуфинале кошаркашког мундијала у Турској и дан после наше величанствене победе су главна тема у Истанбулу. Шпанци видају ране у неверици да је дошао крај њихове владавине, Турцима није баш пријатно што су за ривала добили тако незгодан и моћан тим, а наши још уживају и лагано се окрећу мечу који води до самог врха.

Нема сумње да је овај тим већ сада спреман за велика дела. Сјано припремљен и уигран, доминира снагом, свежином, тактиком и невероватним играчким избором и одговором на све ситуације и опасности. Јер, ко је могао и да претпостави да ћемо моћне Шпанце тући њиховим оружјем – јачим ритмом, бољим трчањем, агресивнијом одбраном и шутом, па чак „из дворишта”, као што је био онај последњи, Теодосићев. Међутим, до њега не би ни дошло да опет нисмо показали снагу тима, игру која се не базира на звездама и звездицама, у којој сваки појединац може да се избори за улогу важног, лидера, оног који решава. Ако се и летимично баци поглед на до сада пређени пут од Анголе до Шпаније, у тој улози видећемо готово све репрезентативце, а Теодосићева „бомба” била је награда за свако бацање на паркет или бодрење другова махањем пешкира.

Иако у подмаклим стваралачким годинама, селектор Душан Ивковић је показао непресушну визионарску нит, створио модел игре по мери талента и сензибилитета овог младог тима. Могла је Србија поново до светског врха „октроисаном” игром, на 50 поена, али она убија лепоту, душу кошарке. Зато се тренерски маг определио за напад као најбољу одбрану, за кошарку као непресушну лепоту, резултат на 90 поена у којој већ данас ужива цео свет. Али, у њеној позадини су три године великог рада, паклених тренинга, труда играча и спремности да слушају учитеља без поговора, убијања ега и сваког другог зла које може да нанесе штету тиму. Јасно је да Ивковићева прича о враћању култа репрезентације није била испразна, као ни она играча о радости кад се окупе и крену ка новим победама.

Зато ни сада, кад су стигли на два корака од трона на ком ће још три дана столовати Шпанци, они немају намеру да стану. Турска је прозор који морају да отворе да би кренули звездама у сусрет. Неће им бити лако, као ни њиховим претходницима који су на истом месту 2001. преко домаћина у финалу стигли до европске титуле. И они су утишали егзалтиране турске навијаче, њихову химну о „дванаест дивова” и моћан тим који је и тада предводио Туркуоглу.

Све то знају ови момци, поштују противника, али верују у себе, снагу тима и стручни штаб који је до сада тактички био за копље испред ривала.

– Квалитетна су екипа, а њихова предност је што играју пред својом публиком. Да неким случајем играмо у нашој „Арени”, били би смо јачи бар за 30 одсто. У сваком случају имамо адуте, снагу тима и велику жељу да дођемо до финала које би било круна – рекао је јунак меча са Шпанцима Милош Теодосић.

Радовали су се домаћи навијачи кад су Шпанци погнутих глава напуштали паркет дворане „Синан Ердем”, верујући да ће против Србије лакше да дођу до Американаца, које већ виде у финалу. Марку Кешељу је драго што је домаћин шампионата унапред поделио карте за гала кошаркашки концерт на Босвору заказан за недељу, али тамо као извођаче ипак види српски оркестар.

– Радовали су се и Шпанци, па су прошли како су заслужили. Нема дилеме да је турска екипа одлична, али и нама је остала још једна победа до сна, а то је финале светског првенства – ионако добру атмосферу подгрејава Душко Свановић. Оригиналан у причи, као и на терену, најављује још једну врхунску партију и нове „фазоне”.

– Турци желе медаљу!? Па то су и Шпанци хтели. Има да прођу као боси по трњу. Не занима ме противник. Размишљамо само о нашој игри.

Новица Величковић причу враћа на озбиљан терен. Одмерен и опрезан, уз дужно поштовање противника, реално просуђује:

– Турска је јака на свим местима, добро припремљена да оствари историјски успех на домаћем терену. Очекује нас можда и тежи меч него против Шпаније, али верујем да можемо у финале. Показали смо и ми колико вредимо, а не верујем да могу више од нас да желе победу.

Оба тима играће са по девет играча који су били актери меча у другом гругу Европског првенства у Пољској. Поражени смо 69:64 на продужетак, али у регуларном делу имали смо лопту и цео напад. У додатних пет минута нисмо постигли кош, али био је то пораз без последица. Грци су елиминисали Турке у четвртфиналу и заузели осмо место, а наш млади тим је дошао до сребрне медаље. Јарангума, Ацтура и Херсека су заменили Акјол, Ермис и Гонлум. Наш тим је овде без Поповића, Радуљице и Трипковића, али учинак Кешеља, Савановића и Рашића је оно што нас чини још јачим у односу на Пољску. А, наши момци су показали да воле да враћају дугове. Словенци су платили на лицу места, у полуфиналу, Шпанци овде у Истанбулу. Нека се припреми Турска...

Мирко Стојаковић