Пролеће српске лиге

За разлику од прошлогодишње друге утакмице финала плеј-офа, коју је масовна туча играча Партизана и Хемофарма произвела у једну од највећих мрља у историји наше кошарке, ове године је меч „број два” борбе за титулу био афирмација овдашње игре под обручима. Подсећајући на времена када је шут био блистава одлика наших кошаркаша, Хемофарм је „рафалом” погодака за три поена стигао до 13 поена вишка, а на сличан начин „црно-бели” дошли до преокрета и вођства од 2:0 у серији – укупно је убачена 21 „тројка” из 49 покушаја што је врхунских 43 % реализације.

– У најави финала сам рекао да желим да играмо праву кошарку и да сви уживају у њој. Ова утакмица је била управо таква – рекао је после меча Жељко Лукајић, тренер Хемофарма Штаде. – Било је неизвесности, преокрета, атрактивних потеза, показали смо лепршаву игру у транзицији и били много храбрији у одабиру потеза него у првом дуелу. Али, тешко је против Партизана бити концентрисан свих 40 минута. Надам се да ћемо и трећу утакмицу одиграти по истом принципу, поштујући и нашу публику и клуб.

Доигравање чије полуфинале је после 14 година имало две „мајсторице”, надовезало се на неочекивано интересантно издање српске Суперлиге, на концу чијег лигашког дела је Мирослав Николић, тренер крагујевачког хита Радничког, поручио да ћемо, ако се настави у стилу који је модеран овог пролећа, „за годину-две можда имати праву, српску лигу”...

У сваком случају, реално је да ће кроз годину дана, када буде ажурирана рејтинг листа европских лига, српско такмичење стајати боље него у минулом периоду. Јачину кошаркашких надметања на Старом континенту одређује Унија европских лига (УЛЕБ) која бодове усклађује једном у три године, рачунајући пре свега резултате за претходних пет сезона, у националним првенствима, регионалним лигама и три еврокупа. Од 2007. године, они чине 70 одсто укупног показатеља, остало дају посете у дворанама, телевизијска гледаност и приходи.

На актуелној листи, на којој нису урачунати Партизанов прошлосезонски поход до четвртог места у Евролиги, овогодишњи продори „црно-белих” у други круг елитног такмичења и Вршчана у „последњих 16 Еврокупа, нити остварења у НЛБ лиги, српско првенство заузима осмо место. На тој табели испред су шпанска, италијанска, грчка, руска, француска, турска и литванска, а иза хрватска, словеначка, немачка лига, итд.

УЛЕБ води и јединствену табелу са националним и регионалним лигама, где је ситуација следећа: најјачи су државни шампионати Шпаније, Италије и Грчке, па долазе ВТБ и НЛБ лига. ВТБ лига је такмичење које представља својеврсну рестаурацију некадашњег шампионата СССР-а (насловни спонзор је банка, овогодишњи првак руски Химки) и следеће сезоне, у свом четвртом издању, окупиће 16 клубова из десет земаља. Ових пет лига имају „ознаку квалитета” А, тј. чине елитну категорију европске кошарке. У „топ 10” је још једна регионална лига, Балтичка (ББЛ, основана 2004, првак Жалгирис), која „дели” осму позицију са турским првенством. Балканска лига, покренута 2008. године, за сада је на 22. позицији.

Вредновање клупских такмичења почела је Светска кошаркашка федерација (ФИБА), у чијој „архиви” се квалитет прати по деценијама. Тако стоји да су у шездесетим годинама прошлог века три главне лиге биле совјетска, шпанска и италијанска. У седамдесетим „на подијуму” су биле, редом, италијанска, лига СССР-а и шпанска. Лига бивше СФРЈ је осамдесетих година дала првака Европе три пута и за ту деценију (закључно са 1989.) налази се на другом месту, иза шампионата Италије, а испред оног СССР-а. Југословенска лига је једнако високо и за деведесете године, када јој се такође „пишу” три евротитуле (Сплићани 1990. и 1991. а Партизан 1992). То је једина деценија у којој примат има грчко првенство, док је на трећем месту шпанско. Последњи период у којем је рејтинг утврђиван само на основу резултата јесте од 2000. до 2007. године: 1. Шпанија, 2. Италија, 3. Грчка. На генералној листи (1957–2007.), стоји: 1. Италија, 2. Шпанија, 3. Грчка.

Ван приче о односу квалитета, кошаркашки статистичари баве се и поређењима елемената игре по лигама. Према бројкама за ову сезону, укључујући и водећа такмичења са других континената, у прецизности за два поена, испред српске Суперлиге (лигашки део, 52,9 %) је само НЛБ лига (54,4%). У слободним бацањима, успешнији су у америчкој профи кошарци (76,3%), шпанској (75,2%) и италијанској лиги (74,8%) – у регуларном делу Суперлиге наши тимови су „пенале” материјализовали са 74,25 %. У шуту за три поена, на нашим паркетима су за три процента иза најубојитијих „тројкаша”, из НБА лиге, а у рангу шутера у Грчкој (32,8 %). 

Када је реч о „напредним статистикама” које се баве ритмом игре, ето рекламе за регионалну НЛБ лигу: ефикаснија је од већине других такмичења (просечан број поена у односу на 70 напада по утакмици), рачунајући и НБА, Евролигу, шпанску АЦБ лигу. 

Следеће сезоне српска кошарка ће имати два представника на евросцени. Партизан ће играти у Евролиги, а Хемофарм у квалификацијама за Еврокуп (има најава да ће доћи до спајања Еврокупа и по квалитету трећег Еврочеленџа).