Србин прва виолина Чарлстона

Александар Кесић (23) кошарком је почео да се бави пре више од десет година, а пут га је преко школе Партизана, Звездаре и Житка одвео до Америке. Четврти разред средње школе завршио је у Хентигтнону после чега је уписао колеџ Ајона у Њујорку. Уследила је повреда и пауза од једне године, а данас је главни играч Универзитета Чарлстон у Западној Вирџинији.

– Прве године на факултету изабран сам у најбољу петорку тима, састављеног од играча који су тек уписали студије. Ове сезоне освојили смо нашу конференцију и пласирали се на завршно Национално такмичење Америке. Такође, уврштен сам у другу петорке лиге, као и у другу петорку завршног турнира – каже за „Политику” Кесић, други стрелац Чарлстона (просек 14,6 поена), први скакач (6,5) и први по проценту шута за три поена (49 %).

Национална колеџ спортска федерација (НЦАА) у кошарци има три дивизије, свака од њих има око 16 конференција и више од хиљаду екипа:

– Све је подељено по областима. Примера ради конференција у којој игра мој тим, обухвата Вирџинију, Западну Вирџинију, Кентаки и Охајо – објашњава Кесић. – Дивизије нису организоване по принципу да тим који освоји нижи ранг улази у виши. Потребно је да колеџ испуни одређене услове, почев од финансијских, инфраструктурних, образовних и спортских. Није реткост да екипа из друге дивизије победи неку из прве, једноставно има јачи тим, али не испуњава неке од наведених услова за напредак у виши ранг.

На крају сезоне најбоље екипе из сваке конференције широм Америке састају се на завршном турниру, популарном „мартовском лудилу”:

– Током целе сезоне прате се игре екипа из свих делова Америке. Победник сваке од конференција има осигурано место на завршници, а уколико остале екипе покажу квалитет постоји шанса да из једне конференција на „мартовско лудило” оде и по четири екипе. О томе одлучују ранг листе и тимови састављени од тренера, бивших играча, новинара и скаута. Ако они процене да имате квалитет нађи ће те се на завршници.

У тек окончаној сезони екипа за који наступа Александар Кесић освојила је „Маутин ист” конференцију и обезбедила пласман на велику завршницу:

– Нашли смо међу 64 најјача тима Америке. Ово је за нас била друга узастопна година учешћа на „мартовском лудилу” и друга сезона коју смо завршили међу 25 најбоља колеџа у земљи.

У сезони у којој је наговестио велике могућности Кесић се нашао међу 50 најпрецизнијих шутера читавог такмичења (57 одсто из игре):

– Велику захвалности дугујем мојим саиграчима. Напредовао сам доста у односу на прву годину, али заиста то не би могао без њих. Играо сам са одличним кошаркашима, који су пре свега сјајни људи.

У годинама иза нас велики број младих кошаркаша са простора Балкана обрео се у Америци:

– Сусрео сам се са доста играча из наше земље и околних земаља. Примера ради са Николом Гајићем из Републике Српске сам играо и Житку, а он је данас један од најуспешнијих играча колеџ кошарке у Америци. Дипломирао је, играо је у првој дивизији и нашао се на ширем списку репрезентације БиХ.

Услови тренирања, учења и животa су далеко изнад онога што се виђа код нас:

–Американци воде велику бригу о спортистима и све је подређено њима и њиховом успеху. Камп у коме живите је одлично организован, све вам је почев од амфитеатара за предавања до сала за тренирање на пет минута шетње. Тренинзи су у предсезони два пута дневно, док у току сезоне тренирате после предавања. Утакмице су суботом, а недеља је дан предвиђен за одмор, што је прописано и правилима лиге. Такође, имате и број сати предвиђен за тренирања у току сезоне, како не би дошло до превеликог форсирања играча и повреда. Када идете на гостовања, са вама су увек асистенти који вам помажу око учења и обавеза на факултету и увек су ту за вас.

Ипак жеља младог кошаркаша је повратак у Србију, где жели да се професионално бави кошарком и једног дана заигра репрезентацију:

– Остале су ми још две године студија, укључујући и мастер. Дипломираћу у децембру, али су ми са факултета омогућили да играм кошарку и за време мастер студија. Уколико се покажем добро и будем на задовољавајућем нивоу, моја је жеља да заиграм професионалну кошарку и да једног дана обучем дрес са државним грбом.