Оливера Јевтић после пуних петнаест месеци паузе поново излази на маратонску стазу. Последњи маратон истрчала је 31. јула прошле године у Барселони на Европском првенству када је освојила пето место (после дисквалификације победнице) и била наш најуспешнији учесник шампионата Старог континента.

Истина, циљем је прошла шеста, али победница Литванка Зивиле Балчиунаите (2:31,14) је дисквалификована, а наша рекордерка у маратону, која је у Барселони „бранила” сребрну медаљу из Гетеборга са 2:34,56 часа скочила је на пето место.

Тај резултат је за два минута и четири секунде бољи од А олимпијске норме за Лондон идуће године (2:37,00), повратничке мете ужичке атлетичарке.

Оливера жели да преко Торина стигне на своје четврте олимпијске игре, а у Торино отићи ће преко Подгорице у којој ће сутра трчати полумаратон.

– Оливера је дуго лечила повреду, коју је још дуже вукла, и време је да се врати на маратонску стазу и да ухвати „воз” за Лондон. Није то последњи „воз”, јер норме могу да се испуне и идуће године, али је последњи који би јој на време донео статус олимпијца и омогућио добре и мирне припреме за олимпијске игре. Повреда је потпуно залечена, али иако Оливера није потпуно спремна сигуран сам да може у Торину да испуни олимпијску норму. У норму је она увек имала у малом џепу – каже тренер Славко Кузмановић.

Одлука да трчи у Торину, шала је у последњи час. На листи жеља који је ужички тандем послао менаџеру Федерику Рожи били су маратони у Венецији (23. октобар), Њујорку (6. новембар), Торину (13. новембар) и Франкфурту (27. новембар) и тек пре три дана он је „уговорио посао” са организаторима 25. торинског маратона који има сребрну ознаку Светске атлетске федерације и који се налази на списку трка на којима се резултати признају за олимпијске норме.

– Рожа нас је дуго држао у неизвесности пошто је преговарао о условима, али поручила сам да ћу трчати и без стартнине, јер сам се ужелела трка и јер је последњи тренутак да испуним норму. Чек сам се шалила да ћу сама финансирати пут за Филаделфију да тамо трчим. У Торину нећу јурити Кенијке и Етиопљанке, мада још не знам ко ће тамо трчати, ићи ћу на сигурно, ритмом који ће ми донети олимпијску визу – каже Оливера Јевтић.

Она је пролетос трчала полумаратонску трку на Београдском маратону, мада прошлогодишњу повреду припоја мишића задње ложе десне ноге није била излечила. Тачније није знала да је није излчечила, уосталом са њом је одрадила и припреме у Кенији, а све то одразило се на наставак сезоне. Морала је да пропусти Екипно првенство Европе на којем је увек доносила важне победе нашој репрезентације, а одлазак на Светско првенство у Даегу није јој био ни у мислима.

– Мада још нисам завршила терапију могу да кажем да сам излечена. Бригу о мојој повреди преузели су доктори Чикириз и Милеуснић, а још је преостало да добијем три инјекције директно у мишић у Новом Саду код Дуце Марића. Наравно, још нисам у топ форми, а прави тест за Торино имаћу у недељу у Подгорици на полумаратону. Та трка ће ми заменити уобичајени контролни тренинг који имам две недеље пре маратона, и ако је завршим за око сат и 14 минута бићу потпуно сигурна да у Торину могу да остварим свој циљ – казала је 34-годишња маратонка.

Рекордерка Србије у полумаратону и маратону добро познаје подгоричку стазу на којој ће сутра проверити своју форму.

– Стаза је равна, води поред Зете, и на њој је Оливера два пута победила у маратону, а 2009. је поставила и данас важећи рекорд са 2:31,18 минута – подсећа Кузмановић.

Сутра би Оливера Јевтић могла да обједини рекорде подгоричке стазе, пошто је због мањих промена на полумаратонској стази, прошле године нови рекорд поставила са 1:20,06 Мађарица Моника Нађ.

Рекорд Торинског маратона, међутим, има много већу тежину у атлетском свету. Поставила га је 2009. године Кенијка Агнес Кипроп са 2:26,22. Прошле године у Торину победила је њена земљакиња Приша Џепту са 2:27,02. Друго место освојила је Етиопљанка Фате Тола са 2:28,22, а трећепласирана Флоранс Чепстои каснила је више од четири минута (2:32,39), али је ипак била „испод” А олимпијске норме.

„Резервна” Б олимпијска норма је скромних 2:43,00, али у плановима за Торина Оливера Јевтић на њу ни не помишља. Она не доноси статус који би јој омогућио добре припреме за Лондон, а не сме се заборавити да је 2004. била шеста у олимпијском маратону у Атини...

--------------------------------------------------------------------------------

Трка „тешка” шест килограма

Прошле године на Европском првенству Оливера Јевтић је 42.195 метара претрчала за 2:34,56, четири и по минута спорије него на шампионату у Гетеборгу 2006. када је освојила сребрну медаљу (2:30:27).

Међутим трка у Барселони одржана је у „посебним” временским условима. Чак и победница Балчиунаите, за коју се доцније утврдило да је користила допинг, је била спорија (2:31,14) него Јевтићева у Гетеборгу. Током трке Оливера Јевтић је изгубила чак шест килограма (оптимална тежина јој је 52 килограма), што значи да је готово изгубила сву воду из организма и била на прагу тоталне дехидрације. Али, такав је живот маратонаца.