Рукомет

Играчи први пут плакали на растанку

„Без тимског духа који смо створили не би било великог успеха”, рекао селектор српских рукометаша Веселин Вуковић. – Председник РСС Марјановић: Верујем да ће сада бити лакше

Екипа која се изборила за респект: рукометаши Србије после победе у полуфиналу (Фото М. Рашић)

На медијској конференцији Рукометног савеза Србије поводом протеклог Европског првенства у нашој земљи, говорили су селектор „сребрне” репрезентације Веселин Вуковић, председник РСС Велимир Марјановић и генерални секретар наше рукометне организације Божидар Ђурковић.

– Још нисам стигао да сумирам утиске, а мислим да ћу дубљом анализом Првенства почети да се бавим за седам, осам дана – рекао је Вуковић.– Остварен је велики резултат, уз подршку за коју сам од првог дана припрема говорио да ће нам бити потребна. Не кажем да смо били најквалитетнији тим, али постали смо екипа о којој су друге репрезентације говориле са респектом.

Стратег вицешампиона Европе каже да је остао мали жал што се није стигло и до златне медаље:

– Можда бисмо победили у финалу да је ривал била Шпанија, коју сам очекивао у тој утакмици. Шпанци су можда једини тим који се више потрошио од нас, играли су одбране 3-2-1 и 6-0 на таквом нивоу да их је немогуће поновити у свих осам утакмица. Зато и нису издржали. Али, ја сам и пре финалне утакмице са Данском рекао играчима да су они за мене шампиони.

Образлажући квалитете који су нашу репрезентацију одвели до сребрне медаље, Вуковић је изјавио:

– Само је нас неколико заиста веровало да можемо до ових домета. Пресрећан сам. А када смо се растајали, неки играчи су и заплакали. То се пре није догађало. И то говори о тимском духу који смо створили, без којег не би ни било овог успеха. Играчи сада и немају много времена за славље, а у наредном периоду ћемо пунити батерије за нове обавезе која нас чекају.

Управни одбор Рукометног савеза Србије ће на следећој седници донети одлуку о својој награди за репрезентативце.

– За нас је сребрна медаља као златна – истакао је Марјановић – А ово је, и статистички, и по речима људи из ЕХФ-а, био најуспешније организован Европски шампионат. Пре пет година смо кренули из позиције аутсајдера, репрезентација је била у групи оних од 24. до 49. места у Европи, а дошли смо до организације Европског првенства што је највећи успех који федерација може да оствари у европској рукометној организацији. На лето, са Олимпијским играма, завршава се и једна фаза развоја Рукометног савеза Србије, који се тек сада налази пред великим задацима. Услови да се овако и настави су да се са једне стране поштују институције у оквиру савеза, а са друге да се прати шта се догађа у европском рукомету. Верујем да ће од овог момента бити лакше, као и да неће изостати резултат на Светском првенству рукометашица, којем ћемо бити домаћини за непуне две године, а да ће репрезентација рукометаша наставити свој континуитет.

Медијској конференцији су присуствовали и остали службеници наше рукометне организације, којима се овом приликом захвалио њен први оперативац:

– Добили смо похвале и од ЕХФ-а и од свих 15 осталих земаља учесника – казао је Ђурковић. – Имали смо и знање и визију, и успели да затворимо и финансијску конструкцију. Ранија првенства су често завршавана са губицима, а ми ћемо бити у плусу, за који у овом моменту не знам колико ће износити. Желим да се захвалим и спонзорима, који су стали иза нас када смо били „нико и ништа”, као и Министарству омладине и спорта на челу са Снежаном Самарџић - Марковић која је свих ових година пружала максималну подршку савезу.

----------------------------------------------

Мала „кућа рукомета” велика потреба...

Сумирање Десетог европског првенства челници РСС нису могли да обаве у „својој кући”.

– Просторије нашег савеза имају 20 квадрата, у којима ради и по више од 20 људи. Нема места за салу за састанке, канцеларије за председника, тренере, судије, делегате... Надамо се да ћемо у наредном периоду доћи до једне мале „куће рукомета”. Трудићемо се да обезбедимо још боље услове за репрезентацију, а ове године су избори у савезу, видећемо какве су личне одлуке, јер има и умора – рекао је председник РСС Велимир Марјановић.

----------------------------------------------

Шајкаче као знак припадности

Вуковић, Марјановић и Ђурковић седели су испод слике наших рукометаша са победничког постоља, која је прекрила цео зид. Први човек нашег рукомета је имао и једну напомену:

– Одлука играча да ставе шајкаче није била гег, већ још један начин да покажу коме припадају – рекао је Марјановић.

Г. Ковачевић
објављено: 02.02.2012.

Последњи коментари

Dragoslav Bosnjakovic | 03/02/2012 15:55

...Ma glavno je da je...onaj..."predsednik"Futbalskog SS napravio onu
kucerinu u staroja pazovi a zarad"velikih uspeha
nasih futbalera"!!Ako se vec uselio u kucu koja je
izgradjena na PLACU NJEGOVOG BRATA zasto
nije poklonio prostorije bivseg saveza rukometa-
sima(mislim na Terazijama!Ali neka mi cemo se
UVEK diviti uspesima rukometasa,odbojkasa,va-
terpolista i cuditi se NEUSPESIMA futbalera!!!