У промотивној кампањи која је у градовима домаћинима, на сваких десет дана, још од октобра најављивала Десето европско првенство, чула се и порука Ненада Перуничића, да је рукомет Србима у генима, да је то спорт за фајтере, радне и упорне...

Ове речи славног аса из прохујалих дана, који је и пред сусрет са Данском био сигуран у победу, добиле су своју потврду у, до даљег, највећем рукометном спектаклу на тлу Србије у новијој историји овог спорта, у којем је пао светски вицешампион, пред 7.000 људи у „Пиониру”.

Све је мање оних који сумњају да је почео велики повратак српског рукомета, после тријумфа над Данском од 24:22, који је нашим најбољим рукометашима осигурао и пласман у други круг и максималан почетни капитал у тој фази такмичења, од четири бода.

Селектор Веселин Вуковић, који каже да ће данашњи, такмичарски небитан сусрет са елиминисаним Словацима (20.15 ч, РТС) бити важан за јачање самопоуздања играча, напоменуо је новинарима на медијској конференцији да „реч „медаља” нису чули од њега, већ од капитена Момира Илића. Шеф струке не дозвољава да славље почне прерано, но ова генерација је дуго сањала слике које су се ових дана одиграле на терену:

– После дугог периода чекања, дошло је време да освојимо медаљу – речи су Дарка Станића, голмана који је прексиноћ зауставио три од пет шутева Данаца са линије шест метара, а десет од 16 њихових покушаја са девет метара (још по два седмерца и атака са крила). – Унели смо много емоција у ову утакмицу, али са страшћу се и ради оно што вас окупира у животу. За то смо награђени великом победом против једног од најбољих светских састава.

Станић подсећа да нам је Данска годинама представљала

посебно тешког противника:

– Од великог је значаја што смо је победили после четири пораза у међусобним дуелима. Тиме што смо се вратили после заостатка од неколико голова, показали смо да смо велики тим. Драго ми је што ја могу да помогнем, форму сам дизао од утакмице до утакмице.

Велики проблем наш национални тим је задесио почетком другог полувремена повредом Ненада Вучковића, који је остатак меча испратио стојећи на једној нози, са другом, обложеном ледом, на столици.

Статус познат прекосутра: повређеног Вукчевића изнели су Манојловић, Тоскић и Никчевић (слева) Фото Н. Неговановић

Доктор репрезентације Милан Бабић јуче је рекао да је у питању јача дисторзија скочног зглоба, и да мисли да ће један од носилаца одбране моћи да заигра у другом кругу. Одлуку да ли ће евентуално посегнути за изменом селектор ће донети прекосутра, а против Данаца су хендикеп успели да надокнаде Никола Манојловић и другови (Растко Стојковић, који се повредио против Пољске, данас ће играти):

– Добили смо смиреношћу, хладном главом током целе утакмице. Веровали смо у себе и када други у нас нису имали много поверења. Можда је себично, али надам се још већој подршци навијача када пређемо у „Београдску арену”...

Иако су у другом полувремену Данци у контранападу били успешнији него у првој половини меча (реализовали укупно четири, мало за њихове стандарде) после грешака наших играча у нападу, офанзивни део игре Србије је у других 30 минута функционисао на потребном нивоу. У другом полувремену је свих својих пет голова постигао Марко Вујин:

– Био сам стрпљив. Када смо заиграли како смо желели, успели смо да престигнемо фантастичног противника. Публика је била фантастична, могу само да замислим како ће бити у „Арени”. Имамо велике циљеве...

----------------------------------------------

Деценија чекања на успех

Од укидања санкција, наши рукометаши имају следећи биланс на олимпијским играма, европским и светским првенствима:

ЕП 1996. бронза

ОИ 1996. нису играли

СП 1997. девето место

ЕП 1998. пето место

СП 1999. бронза

ЕП 2000. нису играли

ОИ 2000. четврто место

СП 2001. бронза

ЕП 2002. десето место

СП 2003. осмо место

ЕП 2004. осмо место

ОИ 2004. нису играли

СП 2005. пето место

ЕП 2006. девето место

СП 2007. нису играли

ЕП 2008. нису играли

ОИ 2008. нису играли

СП 2009. осмо место

ЕП 2010. 13. место

СП 2011. десето место