Навијачи Манчестер јунајтеда добили битку за „Олд Трафорд”

Од када је Манчестер јунајтед пре осам година дошао у руке америчког Јевреја Малколма Глејзера (85) – 98 одсто акција за милијарду и по долара – не јењава антиглејзеровско расположење навијача тог фудбалског великана. Сетимо се само да су људи из бунта почели да долазе на утакмице с зелено-жутим обележјима, што су биле боје Њутон Хита ЛЈР, клуба којег су 1878. основали радници железничког предузећа Ланкашир и Јоркшир као претечу „црвеног” Јунајтеда (од 26. априла 1902).

Неки су, рецимо, скроз окренули леђа новцем „окупираном” вољеном тиму. Дали су се у прављење сопственог клуба Јунајтед оф Манчестер, који је 2005. кренуо од десете лиге у Енглеској, а сада је у седмој (домаћин на стадиону са скоро 12.000 места у граду Берију, на којем игра истоимени четвртолигаш).

Парцела снова

Страхујући да Глејзер због великих дугова не крене да крчми клупску имовину, једно виђеније удружење присталица вишеструког енглеског првака поднело је пре три месеца захтев управи Трафорда, својеврсној катастарској општини манчестерске области, да прогласи „Олд Трафорд” општим добром и да том кружоку додели право прече куповине ако се чувени стадион икада буде продавао.

Пошто органи управе у Енглеској не краду богу дане, испоштован је законски рок да се одлучи по том предмету. И – навијачи су однели победу. На месту на којем је поткрај прве деценије прошлог века никао нови дом Манчестер јунајтеда сада и де факто не може да се сагради ништа друго, а уколико Глејзер и његова породица реше да продају стадион, посао неће моћи да буде склопљен преко ноћи него кроз најкраће шест месеци. За то време навијачки народ ће пресудно да утиче на развој догађаја у вези с прометом непокретности.

Руководство клуба, реагујући, сачинило је саопштење у којем као и неколико пута раније уверава да власнику није ни на крај памети да тргује „Театром снова”.

– „Олд Трафорд” је душа и срце Манчестер јунајтеда. У његову модернизацију у последњих осам година, уосталом, уложено је око 90 милиона фунти, а инвестиције ће бити настављене – каже се у изјави за јавност.

Огласио се и извесни Данкан Драздо, председник удружења које је повело битку за стадион, а које је основано 1998. под називом „Акционари Јунајтеда против Мардока” да би се супротставило шапама америчког медијског магната Руперта Мардока.

– Поштујемо то што продаја „Олд Трафорда” није у текућим плановима породице Глејзер, али смо успели да заштитимо наше интересе од ње на дуги рок јер нико не може да зна шта носи сутра.

Пут главе шећера

Откуд бојазан навијача због које су се одлучили да предупреде будућност, а не да она изненади њих? Њихов рат с новим газдом траје од првог дана и зато што је амерички пословни човек јеврејске крви пребацио на терет самог клуба дугове од неповољних кредита које је узео да би га купио. После годину дана газдовања објављено је да су дуговања 660 милиона фунти (више од милијарду долара). Мислило се да ће навијачима бити замазане очи планом о рефинансирању по којем је годишња рата за отплату смањена с 90 милиона фунти на 62. Средином 2010, међутим, саопштено је да се дугује 753 милиона фунти, више него икада у енглеском фудбалу!

Следећи Глејзеров пословни потез био је емитовање хартија од вредности клуба по ком основу је подигао 504 милиона фунти за још једно рефинансирање (доспева на наплату у фебруару 2017, годишња рата око 45 милиона фунти). Тада се родио страх да ће му сламка спаса бити продаја „Олд Трафорда” и тренинг-центра у Керингтону надомак града. Њихова вредност је процењена на више од 300 милиона фунти.

Тресла се гора, али Манчестер јунајтед није, бар за сада, продао ни права на назив стадиона као што су то, рецимо, учинили његов градски ривал Манчестер сити с „Итихадом” (од 2011. до 2021) и Арсенал с „Емиратима” (од 2006. до 2028), моћним авио-компанијама из Уједињених Арапских Емирата. „Црвени ђаволи” су ипак недавно склопили уговор на 120 милиона фунти с америчком компанијом „Аон” да се у следећих осам година тренинг-центар зове по њој. Та корпорација сада даје годишње 20 милиона фунти за рекламирање на дресу енглеског гиганта. Уговор на четири године истиче на крају предстојеће сезоне, а онда ће играчи Манчестер јунајтеда седам година на грудима да носе рекламу аутомобилског бренда „Шевролет”, који је део америчког концерна „Џенерал моторса”. Уговор вреди 559 милиона долара и највећи је свих времена у фудбалу у вези с такозваним насловним спонзором (претходно Барселона и  Qatar Sports Investment на пет година за 215 милиона долара).

У међувремену дуг је први пут под Глејзером мањи од 400 милиона фунти. Износи 370 милиона (око 430 милиона евра), а недавно је рефинансиран са 192 милиона фунти кредита од „Банке Америке” с много повољнијим условима од претходног (камата 2,78% уместо зеленашких 8,75!). Годишња рата је умањена с 31 милион фунти на 21, али глава шећера наставља да путује...

Бернардинац који је спасао клуб

Данас делује смешно да је Њутон Хит умало угашен 1902. због дуга од 2.500 фунти. Омчу око врата му је ставио и његов председник Вилијам Хили, који је на суду тражио да му се врати позајмица од 242 фунте 17 шилинга и 10 пенија.

У клубу су се досетили да спас од банкрота пронађу у прикупљању добровољних прилога. Организован је четвородневни вашар да би се што више света скупило на једном месту. Атракција је био бернардинац капитена тима Харија Стафорда. Око њега су везали сандуче у које су доброчинитељи убацивали новац.

Пас је убрзо побегао од гужве, не зна се да ли с парама или без њих. Пронашао га је власник месне пиваре Џон Хенри Дејвис. Иако је бернардинац освојио његову кћер, пошао је да му нађе газду. Тако се упознао са Стафордом, који га је убедио да заједно уложе 2.000 фунти да би Њутон Хит опстао. Од те клупске легенде почиње нова историја једног од најбољих фудбалских тимова свих времена. Пивар је постао председник клуба, који је 26. априла 1902. променио назив у Манчестер јунајтед (предлози били и Манчестер Селтик и Манчестер Сентрал).

Преименовани клуб, који је играо на стадиону за 50.000 душа (први меч 1. септембра 1893), освојио је прву титулу првака 1908, а следеће године и први куп. Омиљеност међу становницима Манчестера је расла па је Дејвис дао 60.000 фунти да се сагради нови стадион, који је требало да има 100.000 места, али је због великих трошкова капацитет смањен на 80.000. Пошто је онда то био велики новац, клуб је подругљиво назван „Уједињене вреће пара”.

Брзо је никао објекат с једном наткривеном трибином и три под ведрим небом. Манчестер јунајтед је прву утакмицу на њему одиграо 19. фебруара 1910. с Ливерпулом. Иако је водио с 3:0, изгубио је с 4:3. Два дана пре тог меча стари стадион, који је био у лошем стању, тешко је страдао у налету олује.