Позив Југословенима написан на Хајберију

Требало је да „Фестивал Британије”, који је приређен у више градова Уједињеног Краљевства од маја до септембра 1951. пре свега као културно-уметнички догађај поводом 100 година од „Велике изложбе индустријских достигнућа свих народа” (Хајд парк у Лондону, мај-октобар 1851), буде редован. Није јер га је ратни премијер Винстон Черчил укинуо по повратку конзервативаца и њега лично у кабинет после победе на изборима ујесен.

Из осветољубивих побуда Черчил готово да је затирао оставштину лабуриста. Зато се десило пре 63 године и никада више да преко Ламанша оду неколико десетина континенталних фудбалских тимова да би играли с Енглезима. У околностима блоковске поделе света међу њима су са Истока били једино југословенски клубови – Црвена звезда, Партизан и Динамо.

Албионова уклета 1950.

Какав би то фестивал био да се тада у „колевци фудбала” не игра фудбал. Ту димензију дао му је Стенли Раус, секретар Фудбалске асоцијације Енглеске од 1934. до 1962 (овај бивши фудбалски судија био је од 1961. до 1974. шести председник Фифе).

Надмени Горди Албион је тражио искупљење пред својом публиком због краха на првом послератном светском првенству. Иако је у Бразилу 1950. био потпуни фаворит у групи (даље ишли победници четири скупа), после победе у првом колу против Чилеа на Маракани (2:0) сензационално је изгубио од аматера САД (1:0), а затим и од Шпаније (1:0).

До краја године за заборав Енглеска је имала још један резултат због којег њен народ није могао да склопи очи задовољно и мирно. У пријатељској утакмици пред 60.000 посматрача на некадашњем Арсеналовом стадиону Хајберију у Лондону 22. новембра одупрела се Југославија. Домаћин је стекао вођство с 2:0 преко нападача Натанијела Лофтхауса (30. и 35. минут), који је у том сусрету дебитовао за национални тим. Завршено је 2:2. Смањили смо аутоголом, а изједначујући погодак дао је Тодор Живановић у 78. минуту.

Први пут за 30 година, откако су се играли званични мечеви између Енглеске и репрезентација с континента које је бележила Фифа (укупно 21), Енглези нису успели да победе на свом терену. Сусрет с Француском 1945, који је исто завршен 2:2, био је незванични, јер је приређен у ратно доба кад су играчи скидали униформу да би одиграли по коју утакмицу.

Држање наших, али и сјајан утисак остављен на мундијалу (убедљиве победе у групи против Швајцарске и Мексика, једини пораз против Бразила, пред 142.000 гледалаца на Маракани), определили су домаћина да на „Фестивал” позове Звезду, Партизан и Динамо, који су на Хајберију дали девет играча. Није заборављено ни да је Југославија освојила сребрну медаљу на олимпијском турниру у Лондону 1948. 

Гордом Албиону је и следећа година кренула тмурно. Шкоти су победили на Вемблију с 3:2 у Британском шампионату, турнирском такмичењу између Енглеске, Шкотске, Велса и Северне Ирске, које је имало стогодишњу традицију (1884-1984).

Раус је убедио Фудбалску асоцијацију да се не жале паре да се на Вембли доведе Аргентина, прва ваневропска репрезентација која је прешла Ламанш. Успех на том мечу као централном догађају спортског дела „Фестивала” требало је да врати веру Енглезима да су и даље најјачи, јер, забога, они су „колевка фудбала”. Јужноамеричка репрезентација је водила с 1:0 пред 100.000 гледалаца до пред сами финиш утакмице. Поклекла је с 2:1.

Завеса на међуклупске и међудржавне сусрете на Острву спуштена је на Евертоновом стадиону у Ливерпулу. Португалци, који су у то време били „топовско месо”, пали су с 5:2.

Енглези и континенталци

Енглески тимови су исказали надмоћ. Изгубили су само 19 пута у 129 утакмица. Спортска штампа, која је уочи Фестивала нападала фудбалски програм, тражила је по свршетку да се клубови с континента позивају сваке године на крају сезоне. „Ако желимо да их побеђујемо, треба да их упознамо”, био је њен закључак јер се у првом реду на мечевима на којима су домаће екипе изгубиле видело да континенталци имају и својих преимућстава.

Из пера чувеног Мирослава Радоичића, дугогодишњег „Политикиног” дописника из Лондона, изашло је овакво виђење по завршетку надметања:

„Када пратимо игру континенталних тимова са енглеским, континентални фудбал изгледа као игра звезда, а енглески као игра тима. Да будем јаснији: у енглеским тимовима игра увек свих једанаест играча. Неки су већи асови, неки мањи, али ако један игра слабије, то не утиче на игру осталих, или утиче у мањој мери... Осетили су и Енглези, међутим, да је фудбал њихових противника био привлачнији, духовитији. И кад континенталци стекну брзину, старт и пре свега уједначеност у својим тимовима, њихова природна обдареност и духовитост у игри могле би тријумфовати као, уосталом, неколико пута и на овом Фестивалу”.

Звездине бриге у лето, а у јесен – титула

Југословенски тимови су напустили Острво с похвалама. Партизан и Динамо су се вратили кући, а Звезда је одиграла још три пријатељске утакмице с ове стране Ламанша. Победила је само на последњем мечу. Савладала је Расинг у Паризу с 5:3, иако је на полувремену домаћин водио с 3:2. У Монсу (Белгија) играла је 2:2 с Аустријом, а сутрадан је изгубила у Бремену од Вердера с 3:1.

Два месеца касније, у паузи првенства, учествовала је на Купу града Рија и то на изричит захтев бразилске фудбалске организације. Упркос очекивањима није се домогла полуфинала. У групи је претрпела сва три пораза: од Јувентуса 3:2, од Палмеираса 2:1, од Нице 2:1. Затим ју је у пријатељском сусрету савладао и Сантос (3:0). Тамошња штампа, која је „црвено-беле” дочекала хвалоспевима, писала је да је тим из Београда разочарао.

Звезди, која је пролећну полусезону завршила на четвртом месту са шест бодова мање од водећег Динама, нису цветале руже. Одмах по повратку из Бразила део њеног тима је у Сплиту играо на турниру поводом 40 година од оснивања Хајдука. Плаћен је данак премору од дугог пута. Загрепчани су били успешнији од ње у полуфиналу с 5:3 (4:1). Партизан, који ју је месец и по раније прегазио са 6:1 у деветом „вечитом дербију”, није имао милости и у мечу за треће место – 5:1 (1:1).

Тренер Љубиша Броћић је поднео оставку пет кола пре краја шампионата, кад је Динамо имао пет бодова предности. Повод је био то што му технички референт Светозар Поповић није усвојио извештај у погледу састава тима за утакмицу с Напретком. На његово место постављен је тренер подмлатка Жарко Михајловић.

Летња стрепња навијача претворила се кроз три месеца у неизмерну радост. „Црвено-бели” су се у драматичној завршници првенства ФНРЈ први пут домогли титуле првака.

Следеће сезоне ловором се окитио и Манчестер јунајтед, којем је Звезда на „Фестивалу” била први страни гост од када игра на Олд Трафорду (1910). „Вечити други” (четири пута у пет послератних првенстава) постао је енглески шампион трећи пут. На то је чекао 41 годину...

----------------------------------------------

Партизан најуспешнији

На „Фестивалу Британије” пре 63 године најјачи утисак појединачно оставила је бечка Аустрија. Одјекнула је њена победа у утакмици првог дана над новим сензационалним енглеским прваком Тотенхемом (1:0), који је до те сезоне био друголигаш. Аустријски тимови су и збирно имали највише успеха (3-2-3; 13:13), а следила је југословенска „тројка”.

Резултати

9. мај

Партизан – Хал 3:2 (2:1)

(1:0 Бобек у 26. из пенала, 2:0 Бобек, 3:1 Зебец)

Престон – Звезда 2:1 (1:0)

(2:1 Огњанов у 84)

10. мај

Фулам – Динамо 3:1 (0:1)

(0:1 Чајковски у 30)

12. мај

Манчестер јунајтед – Звезда 1:1 (0:1)

(0:1 Михајловић у 4)

Партизан – Мидлзбро 3:2 (1:1)

(1:0 Белин у 26, 2:1 Херцег у 65, 3:1 Бобек у 71)

Динамо – Бирмингем 2:0 (0:0)

(1:0 Дворнић у 47, 2:0 Чајковски у 82)

16. мај

Сандерленд – Звезда 1:0 (1:0)

Партизан – Бредфорд 0:2 (0:0)

Бристол сити – Динамо 2:1 (1:0)

(1:1 Чајковски у 60)

Сутра: Манчестер на „Маракани” па Звезда у Чачку