Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Литар уља сада кошта 165.99 a донедавно је био 206.99 динара, пшенично брашно са 64.99 на 59.99 динара

Инфлација нижа, па су и цене основних животних намирница трговачке робне марке у појединим маркетима снижене
Литар уља сада кошта 165.99 a донедавно је био 206.99 динара, пшенично брашно са 64.99 на 59.99 динара
(Pixabay)

Цене појединих артикала, углавном основних животних намирница, у домаћим маркетима су у последњих недељу дана снижене и до 15 процената. Реч је углавном о производима трговачке робне марке и то о редовним ценама, не акцијама, али у малопродајним ланцима ипак, кажу, да не могу да тврде да ће снижења да се наставе овим темпом. Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић изјавио је да је „Србија победила инфлацију, јер цене у малопродаји почињу да падају”.

– Претходних годину дана бијемо битку са високом инфлацијом увезеном са истока Европе и данас слободно могу да кажем да смо у тој борби победили. Тренд раста цена се зауставио и oне полако почињу да падају – рекао је он.

На питање „Политике” на које конкретно цене мисли, министар трговине је изјавио да је лично у једном великом трговинском ланцу видео да се литар уља продаје за 165.99 динара, што је значајно снижење цене, јер је донедавно коштао 206.99 динара.

– Цена брашна је нижа за седам динара. Појефтинио је и пелет и цена је на стовариштима нижа за више од 7.000 динара по тони. Из извештаја за април видимо да је дошло до пада инфлације на међугодишњем нивоу са 16,2 на 15,1 одсто и да је месечна инфлација у односу на почетак године преполовљена са 1,4 на 0,7 процената – каже Момировић и додаје да у наредним месецима очекује даљи пад инфлације, а то су и предвиђања свих релевантних домаћих и међународних институција. Министар трговине подсећа да је раст цена хране погодио читаву Европу о чему сведоче и подаци Евростата, где се јасно види да је међугодишњи раст цена хране био дупло већи од раста осталих цена. – Трендови у Србији су најсличнији земљама источне Европе, јер на нас, због економске и географске повезаности, највише и делује рат на истоку Европе – каже Момировић.

Према подацима са тржишта, купци у овом тренутку могу јефтиније да пазаре неке основне животне намирнице. Како за наш лист кажу у компанији „Делез Србија”, редовне цене производа приватне робне марке последњих седам дана бележе пад до 15 одсто. Тако је, на пример, „макси” уље са 199.99 снижено на 169.99, пшенично брашно Т400 , исте робне марке, са 64.99 на 59.99 , а Т500 сада кошта 53.99, уместо 59.99 динара по килограму.

Ниже су цене и за „макси” млеко које сада кошта 119.99 динара и појефтинило је за 10 динара по литру. У овом трговинском ланцу су ниже цене и тврдих сирева, па су гауда, трапист и едамер робне марке „макси” са 1.149 снижени на 999 динара.

У компанији „Лидл Србија” кажу да се труде да њихова корпа буде увек најповољнија, без обзира на спољне факторе .

– Сада су у „Лидл” продавницама цене одређених производа основних животних намирница ниже у односу на претходни период. Снижено је 14 „пилос” млечних производа до чак 16 одсто, па је на пример од јуче нова цена дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти снижена са 129,99 динара на 109,99 динара, док је литар јогурта 124,99 динара. Сунцокретово уље је јефтиније за 15 одсто и сада је 169,99 динара. Цена брашна Т500 је јефтинија за 11 процената и сада стаје 53,99 динара – кажу из ове компаније.

Како кажу у компанији „Меркатор С”, у овом тренутку у продавницама „Идеа” широм Србије имају више од 7.000, а у продавницама „Роде” више од 10.000 производа који су у понуди по ценама нижим од редовних. Ти производи чине више од 50 одсто промета ове компаније, а њихово просечно снижење је изнад 30 одсто. Међу производима чије су цене ниже од редовних налази се и више од 100 производа из категорије основних животних намирница, а њихово просечно снижење износи 24 одсто.

Економиста Иван Николић, сарадник билтена Макроекономске анализе и трендови МАТ, каже да ниједан податак ни параметар, осим геополитичке ситуације, у овом тренутку не иде у прилог даљем повећању цена. Када је реч о храни, имамо и добре изгледе у приносима од пољопривреде, све указује да ће цене врло брзо ићи на доле, чак можда и брже него што НБС процењује. У овом тренутку је код нас, као и у земљама у окружењу присутан пад тражње.

– Проблем, јасно, није инфлација, него привредни раст који је слабији него што смо имали пре кризе. Верујем да, када се изборимо са инфлацијом крајем године, можемо очекивати раст тражње, а онда и неки већи привредни раст.

Стручњаци кажу да бисмо уз просечну пољопривредну сезону могли да очекујемо и ниже цене воћа и поврћа у јулу и августу. По њима, цене хране ће од августа и септембра зависити од рода соје, сунцокрета, кукуруза. Постоји бојазан од суше, али просечни приноси би сигурно довели до смањења цена намирница.

Стигле и прве трешње

На пијацама се ових дана могу наћи и прве трешње које ове сезоне касне због кише. Цене варирају и најниже су на пијацама, док код препродаваца на тезгама и у мањим продавницама коштају и до 20 одсто више. Килограм је јуче код продаваца на Бановом брду могао да се купи за 420 динара. Јагоде су појефтиниле и већ килограм може да се пазари и за 200 динара.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zlatko V.
Iz pogrešne pretpostavke sledi pogrešan zaključak.Iz sniženja cena 1% artikala u ukupnoj ponudi na akcijama,besmisleno je govoriti o obaranju inflacije.Ko prati cene po velikim marketima ,vidi da svakog petka ,pred vikend,dolazi do povećanja cena za nekoliko procenata većine artikala.Problem o kome niko ne govori jesu izuzetno velike marže prodavaca i njihovo kartelsko držanje cena na istom nivou.A ne govori se,jer su u stranom vlasništvu i praktično su nedodirljivi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.