Čačak – Miloje Stefanović (71) iz Čačka ne zna gde je grob oca Miodraga niti ima kakav pisani beleg o njegovom životnom kraju, pa ga na roditelja seća samo mala zbirka dalekih uspomena. Čine je nekoliko fotografija, par sačuvanih sećanja iz detinjstva i, od prošlog decembra, Medalja zahvalnosti oružanih snaga SAD, posmrtno dodeljena žandarmerijskom naredniku Miodragu Stefanoviću (1906–1945).

– Medalju mi je uručio potpukovnik Džon Kapelo, vojni vazduhoplovni ataše ambasade SAD u Beogradu. Otac je to zaslužio u leto 1944. godine kad je na Ravnoj gori čuvao i sačuvao američkog pilota, majora Ričarda Feldmana, koji je poživeo sve do 2007. godine – kaže Miloje Stefanović za „Politiku”.

Ovaj penzionisani muzičar do tančina je proučio jedan deo nacionalne istorije, pa priča da su te godine Nemci nad Balkanom oborili 360 savezničkih aviona, te da su četnici i narod sakupljali i čuvali vazduhoplovce koji su kao kruške padali sa neba nad Srbijom. Zatim je od avgusta do decembra sa provizornog aerodroma u Pranjanima kod Ravne gore, u operaciji „Halijard”, do Italije prevezeno 417 avijatičara, od kojih su 343 bila Amerikanci.

– Moj otac je bio u četnicima, i pukovnik Dragiša Vasić naredio mu je da se ne odvaja od Feldmana. Američki major je, boraveći u Pranjanima, nosio naše odelo od šajka i kasnije je znao da kaže: „Ja sam Amerikanac jevrejskog porekla u kome kuca srpsko srce”, veli Stefanović.

On nam pokazuje pasus iz Feldmanove knjige „Mihajlović i ja”, u kome major opisuje zbitije iz kafane u Pranjanima:

„Sunčanog popodneva, ja i moja senka Miodrag posetili smo jednu gostionicu. Konobar i sedmorica seljaka koje smo zatekli znali su sve o meni, i odmah podigli čaše da nazdrave. Tren kasnije, jedna nemačka patrola je prošla pored gostionice. Šofer je ostao u kolima, a poručnik ušao da prekontroliše. Ja sam mu ponudio piće. Bio je mlad i nije ostavljao utisak da je neprijateljski raspoložen prema nama. On je insistirao da plati piće. Neću nikad zaboraviti kako sam ga gledao u oči i sam za sebe pomislio: ’Ovde je jedan Jevrejin koga ti, mršavo kopile, nećeš baciti u gasnu peć da izgori.’ Osetio sam da svi drugi oko mene stoje kao na žeravici, naročito Miodrag čiji je krvni pritisak najverovatnije otišao na 250. Ali, Nemac je na kraju napustio gostionicu i mi smo mogli da odahnemo”.

Stefanović pripoveda da su nove vlasti streljale Miodraga 1945. godine u Kragujevcu. Muzičar je godinama tragao za bilo kakvim dokumentom ili svedočenjem o presudi i izvršenoj kazni, sve uzalud. U Pranjanima je, 1995. godine, upoznao i Feldmana i zauvek pamti taj srdačni susret.

U jednoj beogradskoj knjižari, 2. avgusta prošle godine, predstavljena je knjiga Gregorija Frimena „500 zaboravljenih”, posvećena sudbini oborenih savezničkih avijatičara. Među posetiocima književne večeri bio je i Miloje Stefanović, predstavio se po imenu i prezimenu i rekao šta mu je na srcu:

– Moji zemljaci su spasili 500 pilota a naši saveznici su, u znak zahvalnosti, bombardovali Kruševac, Kuršumliju i Beograd 1944. godine, pa nas bombardovali 1995., pa nas bombardovali 1999. godine, pa su priznali Kosovo... Na to mi je neko od Amerikanaca odgovorio samo: „Znate, takva je bila politika”. Tu sam, te večeri, upoznao potpukovnika Kapela koji mi je dao podsetnicu i rekao da se javim – opisuje Miloje.

Stefanović i Kapelo sreli su se ponovo u Beogradu, oko svetog Nikole. Srbin je pozvao Amerikanca najpre u „Znak pitanja” a zatim, po našem običaju, u kuću.

Gvozden Otašević

------------------------------------------------------

Kako se seče avion

Za obaranje majora Feldmana vezana je anegdota koja se još prepričava u Moravcima kod Ljiga, gde je među kukuruze pao njegov bombarder. Seljaci su iz letilice pokupili šta se našlo – vele da je bilo hrane da celo selo preživi tri meseca – a onda je jedan i olupinu natovario na zaprežna kola i poterao kući, naumivši da od toga napravi tarabu. Komšija ga je upitao: „Kako, bre, uspe da isečeš onoliki avion?” Ovaj mu odgovori: „Sekirom, znaš valjda kako se seče avion.”