Ариљци петицијом бране Рзав

Ариље – Група грађана из Ариља покренула је пре неколико месеци петицију, коју је подржало више од 1.600 грађана, у намери да сачувају реку Рзав. Петиција је упућена на више адреса: челницима ариљске општине, затим председнику и премијеру Србије, Народној скупштини, Дирекцији за воде Министарства за пољопривреду и водопривреду, Министарству за заштиту животне средине, Републичком заводу за заштиту природе, јавности Србије и Ариља. Тако су Ариљци затражила од државе да преиспита оправданост изградње бране Сврачково на овој реци, за коју истичу да је једина чиста од извора до ушћа.

Наиме, према републичким плановима предвиђено је да се на Рзаву изграде три бране, Сврачково, Роге и Орловача, а Влада је изградњу бране Сврачково прогласила националним интересом. Том градњом, како тврде, пијаћом водом би се подмирили Чачак, Пожега, Лучани, Горњи Милановац и Ариље. Међутим, Ариљци страхују.

– Изградњом великих брана ова река би се претворила у систем вештачких језера, нарушио би се биодиверзитет, део реке био би врло често, посебно лети када је она и најпотребнија, на биолошком минимуму. То значи да би квалитет воде, који би преостао Ариљцима, био лошији и питање је каква би она била за туристичке намене. Такође, температура воде би била хладнија, пореметила би се микроклима, клима краја, режим подземних вода, режим трусности... На крају, оно што је и најважније, нико није изградио студију утицаја на град Ариље. Та студија је урађена само непосредно око бране – објаснио је за „Политику” Момо Плазинчић, председник СО Ариље.

У Министарству животне средине и просторног планирања објаснили су нам да су они још јуна 2004. године доставили примедбеРепубличкој агенцији за просторно планирање на Предлог уредбе о утврђивању Просторног плана подручја изворишта водоснабдевања регионалног подсистема „Рзав” са предлогом просторног плана.

– Примедбе су се односиле на то да Предлог просторног плана није у потпуности усаглашен са тада важећим Законом о заштити животне средине, односно чланом који се односио на утврђивање мера и услова заштите животне средине према којима ће се користити тај простор. Изградњом или коришћењем може се угрозити животна средина, па је мере требало урадити на основу процене широког спектра могућих утицаја – рекли су нам у овом министарству и објаснили да је потребно посебну пажњу обратити на просторну специфичност и просторну расподелу утицаја са нагласком на могуће промене микроклиме и утицај на флору и фауну.

– Према истом, тада важећем закону, било је предвиђено да се при утврђивању локације за изградњу објеката изради претходна анализа његовог утицаја на животну средину како би се изабрала најмање штетна локација. Како су тадашњим Предлогом просторног плана већ дефинисане локације и одређени профили високих брана будућих акумулација, било је потребно дати приказ алтернатива које се односе на заштиту животне средине, са објашњењем разлога за избор. Разматрањем кориговане верзије Просторног плана, Министарство није имало даље примедбе, тако да је донетом Уредбом од 25. новембра 2004. овај просторни план ступио на снагу – казали су нам у Министарству и нагласили да по закону носилац пројекта не може приступити његовом извођењу без спроведеног поступка процене утицаја на животну средину и сагласности ресорног министарства. Такође, процена утицаја пројеката на животну средину саставни је део техничке документације без које се не може приступити извођењу пројекта.