Arilje – Ni malina, jedan od naših vodećih izvoznih proizvoda, od čijeg izvoza je u prošloj godini prihodovano oko 120 miliona evra, nije imuna na globalnu krizu. Prodavci ovog voća već upiru pogled ka novim tržištima, u pokušaju da nadomeste manju tražnju na Zapadu.

U Arilju, prestonici malinarske proizvodnje, novi izazov je osvajanje ruskog tržišta. Sekcija ovdašnjih hladnjačara „Ariljska malina“ nastupila je sredinom ovog meseca na sajmu hrane u Moskvi, gde je privukla pažnju kvalitetom voća i pakovanja.

– Tokom sajma, ostvarili smo kontakte sa više od 60 mogućih poslovnih partnera iz Rusije i bivših republika SSSR-a. Mogla bi „Ariljska malina“ da ponudi tamošnjim kupcima velike količine ovog voća, snabdevanje tokom cele godine, ali i bolji kvalitet u odnosu na njihove tradicionalne dobavljače iz Poljske. Problem jedino predstavlja visoka otkupna cena maline u Srbiji. Čak i bolji kvalitet teško može da opravda razliku od jednog evra, u poređenju sa otkupnom cenom u Poljskoj – objašnjava za „Politiku“ Slobodan Obradović, vlasnik ariljske firme „Drenovac“, koji je ovu sekciju predstavljao u Moskvi, a podršku nastupu pružile su Privredna komora Srbije i naša ambasada u glavnom gradu Rusije.

Vođeni su preliminarni razgovori o izvoznoj ceni maline, ponude će se tek razmenjivati, s tim što je Obradovićeva pretpostavka da se teško može postići više od tri evra po kilogramu. Previsoka prošlosezonska otkupna cena maline ove godine mora biti realnija da bi izvoz bio moguć.

Inače, odlazak u Rusiju nije prošao bez rezultata. Već po povratku u Arilje javili su im se prvi kupci, istina za manje količine.

– Za Rusiju spremamo jednu probnu isporuku, s namerom da prikažemo kvalitet naših proizvoda. Ariljski kraj ima dovoljno maline i za tako veliko tržište kao što je rusko – kaže za naš list Vučko Nikolić, predsednik upravnog odbora Udruženja ariljskih preduzetnika.

Na temu otkupne cene malina, ovih dana se oglasilo i Udruženje hladnjača Srbije, sa ocenom da je malinarska proizvodnja kod nas na ivici propasti. Pre svega zbog neregularnih uslova prilikom otkupa, zamrzavanja i plasmana ovog značajnog izvoznog artikla. Prema navodima Udruženja hladnjača Srbije, rekordno visoka otkupna cena za svežu malinu od 2,4 evra po kilogramu, isplaćena u sezoni 2008, napravila im je velike gubitke, najveće u poslednjih 20 godina.

„Naša malina gubi pozicije na svetskom tržištu, kupci smanjuju kupovine iz Srbije, radnici u hladnjačama, proizvođači i svi drugi učesnici u ovom poslu sa velikom neizvesnošću ulaze u pripreme za novu sezonu otkupa, a posledice svetske krize tek će se negativno odraziti na potrošnju ovog voća na svetskoj trpezi“, zaključuje se u tom saopštenju, uz napomenu da je kupina već „okusila” sličan scenario, pa je izgubila tržište.

Branko Pejović 

-----------------------------------------------

Neregulisana oblast otkupa i zamrzavanja

Udruženje hladnjača Srbije smatra da su osnovni problemi našeg malinarstva u nedostatku jasne državne strategije o organizovanju malih proizvođača kojima treba finansijski pomoći u proizvodnji i primeni novih saznanja o gajenju. Pored toga, malinu može da otkupljuje svako privredno društvo ili preduzetnik, mada je reč o prehrambenom proizvodu. Drugo, isplata je u gotovini, što ostavlja prostor za manipulacije. U sezoni berbe otvaraju se neregularna berzanska mesta i na svakoj drugoj kući su table sa natpisom „keš“. Takođe, maline se zamrzavaju i u objektima koji ne ispunjavaju ni minimum uslova… Radi očuvanja malinarstva, predlaže se nadležnim ministarstvima da što pre donesu odgovarajuće pravilnike kojima bi se utvrdili uslovi bavljenja otkupom i zamrzavanjem ovog voća, kao i da se ukine plaćanje otkupljenog voća u gotovini.