Crvenka – Mada se priroda surovo poigrala sa sudbinom Dejane Bačko, rođene bez obe ruke do ramena, ipak - nije bila toliko bezdušna, pa joj je podarila nesvakidašnji slikarski talenat. Ova trinaestogodišnja devojčica iz Bačke Palanke crta i slika, i to veoma uspešno, držeći olovku ili kičicu među prstima leve noge. Imala je do sada nekoliko zapaženih izložbi u rodnom gradu, Banjaluci, Palama, Ljubljani i Crvenki, a po ocenama likovne kritike, već je dosegla zavidan nivo umetničkog izraza.

Čudesnu nadarenost svog deteta roditelji su prepoznali već u njenoj petoj godini, kada je jednom prilikom, igrajući se u kući, dohvatila olovku prstićama noge i gotovo u jednom potezu na hartiji nacrtala puža. Crtež je bio zapanjujuće precizan, realan i uverljiv, da je to izazvalo opšte divljenje i čuđenje svih koji su ga videli, priča za naš list majka Sandra, dodajući da joj je tada „neko šesto čulo” nagovestilo da Dejana poseduje talenat koji treba brižljivo negovati, razvijati i podsticati.

- Pomagali smo joj i podržavali je u njenoj upornosti, radovali se svakom novom crtežu, a onda – kada je malo poodrasla, počela je da koristi četkicu i boje za akvarele, da bi pre par godina uspešno savladala i tehniku ulja na platnu. Dejana ponajviše slika pod stručnim nadzorom i savetima profesora likovnog vaspitanja Zorana Tešana, koji pomno i svakodnevno prati njen rad, upućuje je u svet slikarskog umeća, uvodi u tajnovitost boja i prenošenja emocija kičicom na platno – objašnjava za „Politiku” Dejanina majka Sandra izražavajuči pri tom i posebnu zahvalnost učiteljici Branki koja je, kako kaže, učinila mnogo da njenu kćerku približi ostaloj deci u školi, da je vršnjaci prihvate i da je zavole.

Dejana Bačko je učenica sedmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava” u Bačkoj Palanci, sa uspehom i veoma odgovorno savlađuje nastavni program, tako da se – veli nam pedagog Miroslava Šolaja – svrstava u red boljih đaka. Omiljena je u svojoj sredini i u nastavničkom kolektivu, a posle nastave i igre sa drugarima povlači se u svoj mali atelje u čijem ambijentu svakog dana po nekoliko sati, strpljivo i uporno slika. Kada je lepo vreme odlazi u prirodu, najčešće na obalu Dunava, čije koloritne pejsaže vešto, samo njoj znanim umetničkim nadahnućem i veštinom, prenosi na slikarska platna.

- Ponosna sam na svaku svoju sliku, a još više se radujem kada drugi kažu da im se dopadaju moji radovi. To me posebno motiviše da se stalno usavršavam, da se pripremam za upis u Srednju umetničku školu da bih upotpunila i što više naučila slikarski zanat – kaže Dejana, za koju je svaka dobro urađena slika odista velika životna pobeda, ushićenje koje potiskuje osećanje urođenog hendikepa i snažno je motiviše da istraje.

Ovu devojčicu sa osobinama grčke boginje Arsipe, poznate u legendama po tome što je posedovala veštinu da, takođe, uz pomoć prstiju stopala leve noge, može da pravi „najrazličitija čudesa”, sreli smo u Crvenki gde je bila počasni gost Festivala pesnika za decu „Bulka”. Upotpunila je, svojom veoma posećenom izložbom, program te manifestacije, ali i „kao čudo od deteta“ osvojila nepodeljene simpatije brojnih učesnika, gostiju i ljubitelja likovne umetnosti ovog dela Bačke.

- Slike Dejane Bačko su izraz neprevaziđene dečije mašte, ali i sigurnih, snažnih i nadahnutih pokreta. Čovek naprosto ne zna čemu najpre da se divi – da li njenoj hrabrosti, nespornom i izdašnom talentu, umetničkoj zrelosti, ili porukama životnog optimizma koje zrači iz svake njene slike – rekao je poznati dečiji pesnik Tode Nikoletić, prilikom otvaranja izložbe Dejaninih radova u Crvenki i najavio da će sa istovetnom postavkom ona uskoro biti predstavljena i u Ljubljani na velikom međunarodnom susretu slikara invalida sa svih pet kontinenata.