Србија
Бескућник са вебсајтом
Двадесетогодишњи Марко Тошковић из Алексинца живи у шупи, тек повремено одради неки послић попут истовара огрева, а остало време проводи у интернет-кафеу
Ниш – Без родитеља и родбине, у напуштеној шупи, недалеко од центра Алексинца, своју младост проводи двадесетогодишњи бескућник Марко Тошковић, младић ромске националности, рођени Крушевљанин. У Алексинцу, где га је у Дом за незбринуту децу после смрти мајке довео и оставио отац, настанио се, како каже, због добрих људи који му помажу да преживи. Иако је у међувремену неколико година провео је у нишком Заводу за васпитање омладине, ипак се вратио у Алексинац.
– Живим више од милостиње добрих Алексинчана. Купе ми доручак, одведу до ћевабџинице на ручак... Никада нисам ништа украо, не пијем. Сањам да једног дана имам своју породицу, да се оженим, да имам децу. Маштам да имам свој кров над главом, макар то била и ауто-приколица или камп-приколица, али да буде боље него сада, у старој и оронулој шупи – прича нам Марко.
Тошке, како га знају у Алексинцу, први је српски бескућник који има свој вебсајт на Интернету.
– Пријатељ Милан ми је помогао да отворим веб-страницу на Интернету и свакодневно сам, када обично нема шта да се ради, у интернет-кафеу. Преко „Фејсбука” упознао сам велики број људи, стекао много пријатеља. Јесте, ја немам ништа од имовине, али богат сам пријатељствима и познанствима са много младих и старих у нашој земљи, чак и иностранству.
Преко Интернета, за који Тошке каже да му више значи и од хране, за животну причу овог младића сазнали су многи. Пишу му са свих страна, нуде посао...
– Ја без Алексинца не могу. Захваљујући добром пријатељу, који ме је пријавио као станара у својој кући, коначно сам добио личну карту у којој пише да сам становник Алексинца са адресом боравка и пребивалишта. То ми много значи јер ћу захваљујући томе стећи право на неку, макар минималну, социјалну помоћ.
Повремено је Марко Тошковић ангажован од познаника да помогне, да уради нешто од физичких послова попут истовара и складиштења огрева, да почисти, али и као обезбеђење у неком од кафића. Заради тек да преживи, мада, прича, није то довољно. Очекује да му се помогне да добије било какав посао, макар у јавној чистоћи. Дотле, може се свакодневно наћи испред компјутера, у интернет-кафеу у центру Алексинца.
Т.Тодоровић






