Бољевац – Тимочки Бољевац, још под снегом, очекује берићетно пролеће. Тек саграђена фабрика извозиће воду са Ртња, а из друге фабрике у извоз увелико одлазе пелете од овдашње кучајске буковине. Обиље шума Бољевчани ће искористити и за извоз индустријског ћумура, а извесно је да ће производити и струју од ветра са ртањских и кучајских пропланака и брзих планинских водотокова.

Инвеститори су већ међу Бољевчанима. У овој малој тимочкој општини има их више него у суседном Бору и Зајечару, заједно. Препознали су добре природне ресурсе и перспективне програме. У велику извозну фабрику за производњу пелета, специјално пресованог брикета, „Ист поинт“ Зорана Дракулића уложио је осам милиона евра, а у најсавременију фабрику воде Мића Јовановић, власник београдског Мегатренд универзитета, 2,5 милиона евра. Дракулић готово целокупну производњу извози у Италију, Јовановић увелико преговара о извозу у Турску и Арапске Емирате, а има заинтересованих и на афричком континенту. Немачка фирма БТР, са улогом од три милиона евра, већ је у Бољевцу почела да гради највећу фабрику индустријског ћумура на Балкану, а италијанска фирма „Бонтком” из Модене завршила је сва истраживања и овог лета почеће да поставља ветрењаче за производњу струје.

Председник општине Бољевац др Небојша Марјановић, слаже се са оценама да Бољевац успешније одолева кризи од других општина у Србији. Можда, вели, и због тога што се овде, испод Ртња и Кучаја, није учаурила зараза мегаломаније. Убедили су и друге, преко својих програма и фонда за развој, да се од бољевачког природног блага може живети. У бољевачким јавним предузећима нема блокираних рачуна и дугова, а нема ни превише оних који траже посао. Нема ни димњака који трују ваздух и воду па зато Бољевац и званично, већ две деценије, има статус еколошке општине.

Из дубина Ртња вода кренула ка потрошачима

На видику су и бољи дани. Прво ће у извоз кренути минерална негазирана вода са изворишта Бук у подножју Ртња, поред средњовековног манастира Лозица. Пре готово 20 година ту воду су истраживали Италијани, али су их ратни догађаји и блокада у том послу спречили. Дошао је Мића Јовановић и уз помоћ фонда за развој изградио најсавременију фабрику која ће месечно производити 1.200.000 литара воде. Руковођење фабриком поверио је завичајцу Николи Рашићу, који се у Бољевцу готово три деценије доказивао експлоатацијом мермера и доломита са Ртња.

Недалеко од ове фабрике, на Радованској реци, обновљен је минуле године и велики рибњак калифорнијске пастрмке. Нови власник га је модернизовао за производњу 100.000 килограма рибе врхунског квалитета. Подигао је и постројење за прераду и паковање – за извоз.

Ртањ обилује доломитом без кога не могу стакларе, а ни производња вештачке вуне, вештачка ђубрива и у фармацеутска индустрија. Чудо од камена. А тек колико има љубичастог и црвеног мермера. И лековитог биља. На гласу је посебно ртањски чај, коме придодају и афродизијачка својства. У плану је фабрика за прераду лековитог биља.

Кучајска буква је доказано најквалитетнија на Балкану. Поменута фабрика пелета успешно ради на тој сировини. У изгледу је да ће „Ист поинт“ обновити бољевачку дрвну индустрију. Могла би опет да запосли 400 људи, као некада. И да производи намештај и за извоз.

– Дрво је наш богомдани природни потенцијал – каже бољевачки председник. – А ту су и непрегледни кучајски пашњаци на којима се развила традиција сточарења, коју ћемо, такође, уз помоћ инвеститора, обнављати.

Село Криви Вир надалеко је познато по кривовирској овци „жуји“ и кривовирском качкаваљу. Обновљен је рад старе млекаре, а могло би се учинити и много више. Председник Марјановић рачуна и на обнову фарме јунади у Сумраковцу. Десет година је успешно одгајала 5.000 утовљених бикова годишње и добар део извозила. Стигао је „Агрофорум“ из Осипаонице и почео да обнавља фарму.

Радује бољевачког председника и што кризи годинама одолевају металци. Реч је о фабрици машина „Стандард“, са 350 запослених, најуспешнијем колективу у саставу београдског ИМТ-а. Успешно су приватизовани и већ раде за извоз пољопривредних и комуналних машина.

А тек како ће се живети од ветра. Биће подигнуто 40 ветрењача, снаге 120 мегавата, а општински буџет имаће од тога вајду од око милион евра годишње. То је трећина садашњег буџета ове комуне, а нешто ће се у тај буџет улити и од двадесетак мини-електрана на потоцима и речицама испод Ртња.

Долазак наговештавају и нови инвеститори. Бољевчанима на томе, заиста, завиде. Завиде им и због тога што имају најмање незапослених. Цела општина има близу 16.000 становника, четири и по пута мање од суседне зајечарске, а број запослених се готово не разликује. Запослен је готово сваки пети становник Бољевца, а још око 1.500 Бољевчана живи и ради у иностранству.