Србија
„Битка” за Буњевце
Финансирање радио-емисије на буњевачком језику готово угрозило доношење буџета јер су се овоме противили одборници хрватске странке
Суботица – Град ће први пут финансирати радио-емисију на буњевачком језику „Буњевачка реч“ која се већ три године емитује у трајању пола часа једном седмично на Радио Суботици. У наредној години Радио Суботица из градског буџета добиће још 1,3 милиона динара за трошкове ове емисије, или на месечном нивоу 110.000 динара.
– То нису високи износи, али за нас су изузетно значајни јер смо напокон ушли у систем буџетског финансирања у програму Радија – каже нам Мирко Бајић, члан Извршног одбора Националног савета задужен за информисање.
Међутим, изгласавању ове одлуке претходила је бурна расправа, а како „Политика“ незванично сазнаје, одлука о финансирању емисије на буњевачком језику могла је да доведе у питање изгласавање буџета. Буњевци преко својих институција већ три године узастопно траже да се ова емисија финансира из градске касе, као што је то случај са свим емисијама и редакцијама које постоје у Радио Суботици. Међутим, њихов захтев је одбијан са образложењем да буњевачки није службени језик града.
– Ни немачки језик није службени језик града Суботице, па не само да имају своју емисију већ и своју редакцију у оквиру Радија – каже Бајић.
Први пут ове године Савет за информисање Скупштине града подржао је захтев Националног савета Буњеваца, а како се износ ипак није нашао у предлогу буџета, Савез војвођанских Мађара, као опозициона странка, поднео је амандман. Предлог допуне буџета образложен је обавезом града да пружи информисање на језицима мањина. Амандман је поднео Јене Маглаи, шеф одборничке групе СВМ-а.
Одборници владајуће Демократске странке нашли су се на муци, јер није било ни оправдано ни политички мудро јавно одбити финансирање емисије на буњевачком језику, када то право остварују и друге мањине, а са друге стране шест одборника коалиционог партнера Демократске странке војвођанских Хрвата најавило је да неће гласати за буџет ако се прихвати амандман СВМ-а. Без њихових гласова нема ни буџета, а њима је, наводно, највише сметала реченица у амандману да ће Буњевци у перспективи остварити право на редакцију у Радио Суботици те да се емисија одвија на „буњевачком језику“, који, наиме, припадници хрватског корпуса не сматрају посебним ентитетом, већ делом хрватског језика. Иначе, у Радио Суботици већ годинама постоји редакција на хрватском језику која свакодневно емитује програм.
Због тога је почетак заседања Скупштине града каснио 45 минута док је градоначелник Саша Вучинић „смишљао“ нови амандман. Текст новог амандмана интезивно је усаглашен са одборницима ДСХВ-а, па је тако избачена могућност постојања буњевачке редакције, а буњевачки назван не „језиком“ већ „говором“. Градоначелник Вучинић је то одборницима образлагао правним разлозима јер буњевачки још није стандардизован као језик, и оптужио Маглаија да инсинуира расцеп у владајућој коалицији. Скупштинска већина је одбила предлог СВМ-а и изгласала амандман градоначелника, а самим тим више није било угрожено ни доношење буџета.
Последњи коментари
Onomad su "Suboticke novine" imale kolumnu - Moje cose. Kolumnu je pisao izvesni novinar, iz nedelje u nedelju, na nekom, valjda se to smatralo da je svakodnevni pijacni jezik Bunjevaca iz okoline Subotice, ali sve to bese do apsurda izmisljanje nekih starih reci i pojmova, primerenih samo u kafanskim sprdacinama. Paradoks, da je taj isti novinar bio pravi pravcijati Bunjevac, u svakodnenom razgovoru govorio je cisti srpski jezik, cak i bez primesa bilo cega sto bi licilo na neki precanski dijalekt.
Postoje jos dva paradoksa ako je rec o odnosu Bunjevci - Hrvati. Ovi drugi, cim su u drustvu, van posla, tog momenta predju na "bunjevacki divan", i drugi paradoks, da svi pravi Bunjevci, rekao bih, vrlo nerado uce i znaju madjarski, da ga koriste preko dana - jok, dok oni koji se deklarisu kao veliki Hrtvati, po pravilu znaju madjarski, cak i onaj tzv. knjizevni. Zasto je to tako, ne znam. Ali je evidentno, da svi Srbi, starosedeoci, odlicno vladaju madjarskim jezikom.
Suboticki Rasomon.
Za nas i nase jezike (dijalekte, narecja . . .) strani strucnjaci kazu : ONI SVI GOVORE ISTI JEZIK, SAMO GA RAZLICITO NAZIVAJU
Postovana redakcijo i citaoci
Imala sam zadovoljstvo da pratim i citam svako izdanje Subotickih novina, posebno kolumnu pod nazivom "Moje cose". Tekstovi su bili vrlo jasni (komicni do suza) napisani govorom starosedelaca Subotice Bunjevaca. Kao rodjena SUBOTICANKA, vracala bih se citajuci tekstove u detinjstvo prepoznavala svoje drugove i drugarice razlicitih po govoru (srpski, hrvatski, madjarski i bunjevacki). Kakva lepota u razlicitosti? Kakvo bogatstvo upoznavanja drugih kroz njihove decije izgovore!
Tekstova, nazalost vise nema! Ostaje samo secanje na trenutke nostalgije za detinjstvom, rodnim gradom i rodnom zemljom.
Dok predajem studentima u Americi Bosanski/Hrvatski/Srpski (zvanican naziv predmeta-kursa) ponekad se setim kolumne "Moje cose" i srce mi zadrhti.
Srdacan pozdrav mrosic






