Фекетић – Више од сто узорака најквалитетнијих вина, од аутохтоних сорти грожђа које успевају на обронцима Телечке висоравни, било је минуле суботе изложено на традиционалној „Винаријади“ у Фекетићу, на средокраћи пута између Суботице и Новог Сада. Тискали су се око дегустаторске трпезе, током читавог дана, бројни знатижељници да пробају италијански или рајнски „ризлинг“, „каберне совињон“, „шардоне“, „франковку“, „жупљанку“, „вранац“ и разна друга – бела, црна и розе вина. Нашло се ту и обиље десертних „нектарских“ напитака од вишње, трешње, малине, меда...

Ово својеврсно традиционално окупљање добрих узгајивача винове лозе, као и поштовалаца богова вина и виноградарства – грчког Диониса, а римског Бахуса – приређује се у овом селу, на подручју општине Мали Иђош, сваког трећег фебруарског викенда, али нема такмичарски, већ сајамски карактер. Организује се, понајвише, каже Калман Орос, председник сеоског удружења пољопривредника, да би се виноградари из овог дела Бачке састали пре почетка великог посла на резидби лозе, да заједнички пробају производе од прошлогодишњег рода, размене искуства и договоре се о даљој сарадњи.

– Овај део Војводине има идеалне природне услове за узгој винове лозе и некада је представљао значајно виногорје у европским размерама. Одавде су крајем осамнаестог и током деветнаестог века, па и у првим деценијама двадесетог, бачве са стотинама хиљада литара вина одлазиле на царске и краљевске дворове у Беч, Лондон, Париз и друге метрополе нашег континента. Нажалост у последњих шест деценија многи виногради су искрчени, па ми сада покушавамо да оживимо некадашњу виноградарску традицију овог краја, да искористимо дарове које нам природа пружа за производњу врхунских вина – прича Калман Орос и наводи да се површине под виновом лозом на падинама Телечке висоравни сваке године знатно увећавају.

Ову причу потврђује за „Политику“ и Миклош Лоди из Фекетића, који – настављајући породичну традицију дугу два века – са својих четири хектара винограда и петнаестак хиљада чокота тржишту годишње испоручи око четрдесет хиљада литара врхунског вина, произведеног „по провереним старинским рецептима, без иоле шећера и било каквих других примеса.“

– Гајење винове лозе на овим просторима последњих година добија на замаху, па виногорје на Телечкој висоравни поново почиње да буја. Успевамо да сачувамо традиционални начин подизања винограда, обраде, резидбе, као и производње вина. То прати и вековима наслеђивана и негована технологија домаће радиности, алати, разне справе, посуде за вина и подруми у којима се она чувају – наглашава Миклош Лоди, уз препоруку да и „равничарско“ вино, ако се конзумира у умереним количинама, увек зрачи позитивном енергијом, „побуђује и узбуђује и треба га пити као извор здравља у свакој прилици.“

Ни ова „Винаријада“ није прошла без церемонијала групе витезова Бачког винског реда „Свети Ђорђе“. Одевени у традиционалне одоре, предвођени „Великим мајстором“ Јаношем Тотом, витезови су као врсни познаваоци и промотори „пића богова“, гостима предусретљиво објашњавали „културу живљења са вином.“ При том су ово пиће свима препоручивали, али „ни млеко као напитак нису оспоравали.“

Посебан тон овом дружењу виноградара, произвођача и љубитеља вина дао је Миодраг Мунћан Драганче из Иђоша у Банату, изводећи на бурету „Виноградарску химну“, уз помоћ металног и дрвеног чекића, који су му послужили као „бубњарске палице“. Пошто је по струци бачвар, често наступа на оваквим и сличним манифестацијама, па је тако и стекао надимке „Балкански виртуоз“ и „Иђошки Бетовен.“

– Правог вина нема уколико не одлежи у доброј бачви направљеној од храстовог дрвета. Међутим, приликом израде бурета није довољно само одабрати квалитетан материјал, већ је у том послу битна и вештина мајстора, која се стиче кроз вишегодишњу праксу и уз сталну сарадњу са винарима – каже Драганче и додаје да је вештину „свирке“ на бурету научио још као шегрт, „ослушкујући како бачва одзвања, пре него што се вино у њу наточи.“

Петко Копривица