Kragujevac – Obala Gružanskog jezera, u celoj svojoj dužini od 42 kilometra, već godinama je „plodno tle“ za divlju gradnju. Bogati Kragujevčani, ali i turisti iz Beograda, Novog Sada, Čačka i drugih gradova podižu vikendice, čak i od čvrstog materijala, bez dozvole. Istovremeno, sa ove veštačke akumulacije vodom za piće snabdeva se oko 300.000 stanovnika Kragujevca i okolnih opština. Kakvu vodu piju i koliko divlja gradnja, bez tehničkih rešenja za odliv fekalija, ugrožava kvalitet vode u akumulaciji?

Kragujevačko JKP „Vodovod i kanalizacija“ juče je, po ko zna koji put, pozvalo predstavnike opštine Knić, na čijoj se teritoriji nalazi jezero, da povuku odluke kojima se legalizuje izgradnja bespravnih objekata.

„Trn u oku“ kragujevačkog „Vodovoda“ je 13 drvenih kućica u okviru ribarskog etnosela, koje je pre nekoliko godina, za potrebe engleskih „šarandžija“, sazidao privatni investitor iz Londona, inače poreklom iz gružanskog sela Balosava.

– Opština Knić je, i pored naših urgencija i prijava, izdala odobrenje za gradnju takozvanog ribarskog etnosela na samoj obali jezera. Oni su se oglušili i o sudske presude i akt Ministarstva životne sredine, koje je poništilo njihove ranije odluke. Ima li kraja bezakonju – upitao se na jučerašnjoj konferenciji za novinare direktor „Vodovoda“ Obren Ćetković.

Ćetković se založio da u okviru zone sanitarne zaštite, koja obuhvata „prsten“ zemljišta oko jezera u širini od 500 metara, budu uklonjeni i svi drugi bespravno sagrađeni objekti, kojih, prema nekim procenama, ima više od 150.

Prema Ćetkovićevim rečima, u zoni sanitarne zaštite, u kojoj je zabranjena svaka gradnja, nalazi se i motel „Putnik“.

– Ribarsko etnoselo je podignuto na zemlji koja pripada „Vodovodu“, ali i svi drugi objekti koji se nalaze u zaštitnoj zoni moraju biti uklonjeni. Nije reč o hiru, već o poštovanju zakona i zaštiti akumulacije – objasnio je Ćetković i naglasio da iza divlje gradnje na obalama Gružanskog jezera stoje „lični interesi“.

Odgovarajući na Ćetkovićeve optužbe da je rukovodstvo opštine Knić „najodgovornije za bespravnu gradnju“, potpredsednik tamošnje uprave Dragan Mišović je poručio da „Ćetković nije ni tužilac, niti vlasnik Gružanskog jezera“.

– Nije Gružansko jezero njegova privatna svojina, pa da tuži kako mu padne na pamet. „Vodovodu“ je akumulacija data na korišćenje, a gospodina Ćetkovića treba pitati kako to da mu smeta samo etnoselo. To selo je jedina svetla tačka na jezeru. Njemu, izgleda, ne smeta ništa drugo, ni pilićarnica, ni klanice, ni pečurkare, ni most preko jezera. Mi od tog jezera najviše zavisimo – naveo je Mišović u izjavi za „Politiku“.

Trvenja na relaciji kragujevački „Vodovod“ – opština Knić datiraju još iz 2005. godine, kada je na obalama Gružanskog jezera uočena sve obimnija divlja gradnja. Ovih dana, međutim, sukob bi mogao da poprimi i političke konotacije.

Naime, osim što je direktor „Vodovoda“, Ćetković je i predsednik kragujevačkih socijalista koji zdušno podržavaju vladajuću stranku u Kragujevcu „Zajedno za Šumadiju“. „Zajedno za Šumadiju“ je, međutim, samo pre nekoliko dana, za predsednika opštinskog odbora te partije u Kniću izabrala upravo Dragana Mišovića.

U međuvremenu, u Kragujevcu i Kniću sve su glasniji oni koji smatraju da Gružansko jezero treba pretvoriti u turističku oazu. Među njima ima i kragujevačkih biznismena, ali i meštana knićanskih sela koji jedini spas vide u razvoju etnoturizma, budući da je u ovom kraju odavno zamrla svaka privredna aktivnost. I mišljenja nekih stručnjaka idu u prilog činjenici da je jezero sve zagađenije, te da je došlo vreme da voda iz akumulacije bude proglašena za tehničku vodu, neupotrebljivu za piće.