Краљево – Поново се нуди на продају погон краљевачког „Магнохрома“ за производњу термоакумулационих пећи, цевних грејача, грејних плоча, бојлера... Према расписаном огласу почетна цена је 1,7 милиона евра, уз обавезу улагања још пола милиона евра. Будући власник не би могао у наредној години дана отпуштати раднике, а за пет мењати производну делатност. Добро понуђеним условима били би задовољни и радници и Краљевчани за које је „Магнохром“ симбол овдашње индустрије, само још да се купац јави.

Према почетном интересовању сви су изгледи да ће се на новог власника још причекати. Нема охрабрујућих вести око тога ни Драгомир Мајсторовић, сада члан Управног одбора „Магнохрома“, а бивши заступник државног капитала у овом предузећу, који је већ и посебним позивима обавестио о понуди све потенцијалне домаће и иностране купце. Зашто је то тако?

Цена је, слажу се добри познаваоци прилика у овом предузећу, „јака“ за овај кризни период. Може бити да је, тврде поједини стручњаци у „Магнохрому“, реална, али ју је прегазило време. Наиме, овде нико не зна зашто се тако дуго чекало на продају упркос инсистирању из самог предузећа. Јер, док се у Агенцији за приватизацију тај оглас три године припремао, овде се са производњом и пословањем таворило, а криза је „кројила“ тржиште. Тако се сада производи тек око 150.000 грејних плоча, а раније је број достизао и 1,8 милиона. Такође, капацитет је производња три милиона цевних грејача, а у 2010. години произведено је свега 124.000. Слична је ситуација и са главним производом ове фабрике – термоакумулационим пећима, којих је срећних година са траке излазило 140.000, а сада тек четири, пет хиљада. Тако је и када је у питању производња бојлера. Основни разлог смањења производње јесу промене на тржишту, мање је купаца не само за ове производе из „Магнохрома“ већ и од других погона у Србији који имају сличан програм. У ситуацији када поменута фабрика користи тек десетак одсто капацитета, продавци, односно менаџери Агенције за приватизацију, траже од потенцијалног купца и пола милиона евра за инвестирање, што би значило за проширење производних капацитета. – То, наравно, није потребно, али, шта је ту је – слаже се са нашом констатацијом Драгомир Мајсторовић.

Будућег купца чека још низ обавеза наредних година, посебно у погледу плата, пореза и доприноса за постојећи број радника, па, реално говорећи, јасни су разлози што је интересовање купаца, у односу на период кад фабрика још није била за продају, знатно смањено.

Стога се у „Магнохрому“ надају да ће, бар што се тиче погона где се производе ватростални материјал и опеке, стање око нове продаје и куповине бити боље процењено и за купце примамљивије, али се за ту фабрику још чека расписивање такозваног тендера, ваљда док криза не прође...

М. Дугалић