Ниш – Своју давнашњу идеју да сагради цркву недавно је реализовао Светислав Манчић из Ниша, власник фирме „Манчић Гранит“. И не само да је направио малу богомољу по свим прописима, односно важећим црквеним законима, већ је објекат тако конструисан да га је лако пренети с једног на друго место. У најкраћем, Манчић је направио цркву која се може и изнајмити на неколико дана.

Ова преносна богомоља предвиђена је за све врсте црквених обреда и верских служби, поред осталог и за венчања, каже аутор. То значи да ако, на пример, младенци желе да се венчају у породичном дворишту једног од њих, могу је наручити и добиће је на неколико дана. Или, у случају да намеравају своје венчање да обаве на месту где нема цркве, биће им допремљена тамо где желе. Црквица има све што је неопходно – мозаик, иконе, звоник, куполу... И у њу може, током обреда да стане петнаестак одраслих особа. Висока је 4,5 метара, простире се на око 15 квадрата и тешка је пет тона. За преношење до одређеног места потребно је натоварити је на камион виљушкаром. И, свакако, бити пажљив током транспорта.

Очекује Светислав Манчић и благослов од Нишке епархије и зато је, истиче, богомољу правио по свим црквеним прописима. Изградња је трајала два месеца у Гаџином Хану, поред Ниша, где његово предузеће, које се бави прерадом и обрадом камена, има свој производни погон.

– Намеравао сам да у сарадњи са грађевинским инжењерима, рачунајући на њихово знање и пре свега познавање статике, реализујем идеју. Разговарао сам са више њих, али су они одмах одустајали када би чули да објекат није планиран да стално буде на једном месту, већ да желим да буде, условно речено, покретан. И сви су ми говорили да је немогуће да се нешто тако сагради. Онда сам одлучио да сам направим план и пројекат. Конструкција је од челика, а спољна облога од камена, односно гранита, природно цепаног камена. Под је од мермера, иконе је урадио познати иконописац Тома Стојиљковић из Нишке Бање, а мозаик је састављен од преко 800 знакова и делова. Ја имам само осам разреда школе и све што је настало резултат је мог вишегодишњег искуства стеченог у раду и обради камена, испричао нам је Светислав.

Овај Нишлија каже да је на уму стално имао Србе у енклавама на Косову и Метохији где нема православних црквених објеката. Зато намерава да помогне и њима, као и да једну овакву црквицу поклони Војсци Србије, која би је поставила у Копненој зони безбедности.

У Нишкој епархији свештеник Влајко Грабеж рекао је за наш лист да овакве црквице никоме не сметају. Таквих малих богомоља, у које се увек може свратити, каже Грабеж, има свуда на пример у Грчкој, и зашто не би биле постављане и у Србији. Зато се и свештеник нада да ће идеја Светислава Манчића заживети и да ће овакве покретне цркве добити здравствене установе, геронтолошки центри, касарне, мала места без богомоља. Манчић је изградњом демантовао стручњаке грађевинарства, а за то има и практични доказ:

– Када је црквица завршена, из Гаџиног Хана превезли смо је камионом до Ниша. Није током транспорта било никаквих, ни спољашних ни унутрашњих оштећења. То је потврда да нисам погрешио у пројектовању и прорачуну, каже Светислав Манчић, аутор прве „цркве за понети“ у Србији.