Куцура – Судбина се сурово поиграла са животом малене Дајане Шуваков, која ће на јесен навршити тек шесту годину. Још честито ни прозборила ни проходала није, а њен организам је захватило опако канцерогено обољење, тако да је у последње две и по године пуних осамнаест месеци провела на болничком лечењу у покрајинском Институту за здравствену заштиту деце и омладине у Новом Саду.

Ових дана, чекајући даљи ток лечења, борави у свом дому у Куцури код Врбаса под брижном негом родитеља и у друштву млађег брата Мартина. А да би Дајанино лечење успешно било настављено, потребно је применити дуготрајну хемотерапију, будући да су хирурзи проценили да је немогуће оперативним захватом уклонити туморску масу у њеном абдомену. Међутим, лек „топотекан” – једна врста цитостатика – веома је скуп и нема га на домаћем тржишту. У Немачкој или у Аустрији тај медикамент кошта 6.000 евра. Њени родитељи – мајка Кристина и отац Бојан не могу да обезбеде толики новац.

– У питању је тешка болест нашег детета која је већ попримила критичне размере. Имала је до сада две сложене операције, али и поред тога болест све више узима маха. Дани су нам испуњени стрепњом, а још више муком и тугом што нисмо у могућности да обезбедимо 600.000 динара за набавку лека који би Дајани пружио шансу да прездрави, а нама ублажио јад и улио какву-такву наду – кажу Кристина и Бојан Шуваков, верујући да ће се наћи добрих и племенитих људи, спремних да помогну.

До сада им се, веле, с пуно разумевања, једино при руци нашло предузеће „Супермикс“ у Куцури у којем су обоје запослени. И радници Фабрике кекса „Медела“ у Врбасу, у којој ради Дајанин деда, изразили су јуче спремност да за лечење ове девојчице издвоје по једну дневницу. Голема родитељска невоља приморала је овај млади брачни пар да јавно затражи помоћ за спас своје мезимице.

Новчани прилози за куповину лека за малу Дајану Шуваков могу се уплатити на текући рачун број 160–5500102233169–67, код Банке Интезе у Врбасу.

Симпатична Дајана свесна је да је тешко болесна, да се због тога не може препустити безбрижним играма са вршњацима, да стално мора бити под строгим лекарским надзором и – чека излечење. Она још не уме да каже да је оптимиста, али храбрости и воље за животом јој не недостаје – као ни њеним родитељима који верују да ће, ипак, уз помоћ људи добре воље и одговарајући медицински третман, све изаћи на добро.

П. Копривица