Врбас – Када је Алберт Ајнштајн једном приликом рекао да живот на овој планети не би могао да опстане без пчела свакако није мислио само на благотворности производа којима оне издашно дарују човека. Хтео је на тај начин да укаже, пре свега, на њихов драгоцен и немерљив удео у одржавању природне равнотеже у биљном свету. Тако Миле Савић, један од најпознатијих пчелара у Војводини, готово по правилу, започиње сваку причу о свом хобију којем је предан безмало четврт века.

– Пчеле су увек вредне. То су једина створења која никад не спавају, која живе искључиво од свог рада, а да при том никоме не наносе никакву штету. За разлику од човека који је, да би задовољио своје животне потребе, у мањој или већој мери принуђен да уништава биљке и животиње, да загађује ваздух и воду, пчела лети од цвета до цвета, оплођава га и унапређује природу. Вођена инстинктом, пчелиња друштва функционишу беспрекорно до задивљујућег савршенства, њихови производи су некварљиви, имају неограничен рок трајања. Ниједна технологија до сада није успела да створи то што пчела може да произведе – приповеда Миле Савић.

Са заносним дивљењем објашњава да је пчелиња матица једино живо биће на свету које дневно снесе јаја у тежини два и по пута већој од властите. Износи и невероватан податак да је пчели потребно да слети на десет милиона цветова да би сакупила један килограм меда. При том је укупна дужина њеног лета иста као да шест пута облети земаљску куглу. Само те чињенице су, каже, довољне да се пчеле воле, негују, поштују.

– Свака кошница функционише као фабрика меда, а осим меда њени дарови су још полен, прополис, матична млеч, восак и пчелињи отров који има незаменљиву примену у фармацији и медицини. Рецимо, чудесан је пчелињи инстинкт солидарности – довољно је да само једну пчелицу унутар друштва повредите, све остале ће јуришати да је одбране и по цену свог живота. Код њих нема надређених и подређених, свака прецизно зна свој задатак и обавља га беспрекорно – каже Савић и додаје да једна кошница код доброг пчелара може да донесе и до двадесет килограма у једном медобрању.

Наравно, да би се постигао такав принос, потребно је да су цветови багрема, липе, сунцокрета, уљане репице и разног ливадског или шумског биља довољно издашни са нектаром и поленом, као и да метеоролошки услови погодују.

– Од пет паша, једна нека буде наша, старо је правило међу пчеларима. То значи да приликом сваког врцања (вађења меда из кошница) увек одређену количину меда остављамо пчелама, јер се никада не зна каква ће наредна паша бити. Све што је у леглу остане њима, оне морају да имају своју залиху – прича Миле Савић.

Пчелари се у овом послу усавршавају ослањајући се углавном на прилично оскудну стручну литературу и кроз размену искустава на семинарима. Права је штета, вели Савић, што у Србији нема ниједне пчеларске школе. Мање-више ова делатност је код нас сведена на хоби којим се баве људи различитих занимања и узраста, мада би то могао да буде и врло уносан бизнис, као што је то у многим европским земљама где је пчеларство врло значајна и профитабилна грана привређивања.

П. Копривица