Ваљево – У време када на све стране слушамо како нема посла па се тешко живи, „Политикина“ прича, о томе да нико неће у дрвосече ни за 1.000 евра, у први мах је нашим читаоцима широм Србије зазвучала као бајка. Да подсетимо, годинама више од 90 одсто послова у шумарству обављају људи из места преко Дрине, односно у источном делу земље из Румуније, јер овдашњи незапослени не желе да узму моторну тестеру или секиру у руке, без обзира на то што се ради о добро плаћеним пословима.

Међутим, после објављивања податка да вредан дрвосеча месечно може да заради и више од 1.000 евра, у нашу редакцију у Београду и дописништво у Ваљеву стигло је на десетине позива оних који су тражили наставак приче. Читаоци питају коме да се јаве ради додатних података, јер су спремни да заврну рукаве. Инжењер Драгић Томић, руководилац службе коришћења шума Шумског газдинства „Борања“ које покрива Колубарски и Мачвански округ објашњава да они нису послодавац, већ приватне фирме за које је у „Службеном гласнику” од 23. децембра прошле године објављен најновији јавни позив за обављање тих послова.

– За седам дана, на огласној табли Шумске управе у Ваљеву, али и у осталим местима у Србији, наћи ће се тендер где ће, поред правних, моћи и сва физичка лица да се детаљно упознају са пословима који се нуде. У седиштима ШУ такође ће моћи да добију податке о фирмама које су прихватиле услове конкурса и тендера и њима се понуде за одређене послове уз добијање информација о плаћању и осталом. На подручју Колубарског округа прошле године за ове послове биле су заинтересоване само две фирме. Дакле, нема потребе да се из Пирота или Зајечара долази у Ваљево, јер у тамошњим ШУ ће добити детаљне информације каква је ситуација на њиховом терену. Од других појединости могу навести да су исплате зарада уредне, да послова има током целе године, као и да су дрвосече и људи који са коњима извлаче дрва из предела неприступачних за механизацију најбоље плаћени и није никаква тајна да се може месечно зарадити и преко 1.000 евра – наводи инжењер Томић уз податак да се за послове у шумарству на простору целе државе и под надзором ЈП „Србијашуме“ годишње издваја око једне милијарде динара.

Он каже да посла има, да пара такође има, али да највећу суму из наших дворишта, из неразумљивих разлога, односе људи са стране. Додао је да приватне фирме које прихватају послове, због економске исплативости, радије ангажују домаћу радну снагу, као и то да обука за дрвосечу може са успехом да се оконча за два месеца. Ово, додаје наш саговорник, нису бајке, већ добре виле којих као што видите заиста има у српским шумама.