Рударе код Звечана – У планинској врлети, повише српског села Рударе, десетак километара од Звечана, већ готово шест векова траје, и одолева свим недаћама, манастир Соколица, посвећен Покрову Пресвете Богородице – једна од најзначајнијих православних светиња на Косову и Метохији. Ту данас, у окружењу насеља у којима живе Албанци, обитава двадесетак монахиња, са игуманијом Макаријом на челу. Предано брину о манастирском поседу, одржавају објекте, дочекују и испраћају госте.

Према казивању мати Макарије, оно што овај драгуљ православља чини посебно значајним је драгоцена мермерна статуа Пресвете Богородице, непознатог аутора из 14. века, исклесана из једног дела, која је овде некада давно пренета из оближњег манастира Бањска. Пре неколико година она је била изложена у Метрополитен музеју у Њујорку, са још тридесетак експоната из српске националне и духовне баштине, „као својеврсни амбасадор наше истине о Космету, косовског расејања и косовске трагедије”.

– Одавно су се прочула чудотворна својства гранитног кипа Пресвете Богородице у нашој манастирској цркви, а свака молитва пред њом делује благотворно на све оне који јој се обраћају. Срби са свих страна света је веома поштују али и Албанци почесто долазе да јој се клањају и обраћају да услиши њихове жеље – приповеда игуманија Макарија (68).

Световно јој је име Милица Обрадовић, а пре него што се замонашила дипломирала је на Природно-математичком факултету у Београду, потом и докторирала хемију, па једно време радила и као универзитетски професор. У Солуну је завршила Теолошки факултет, где је такође одбранила докторску дисертацију. Ненадмашна је као иконописац, и надасве омиљена широм Косова и Метохије. Управо захваљујући њој, у манастиру Соколица већ годинама ради иконописачка радионица, а скупоцене иконе настале овде красе многе православне храмове у Србији и иностранству, као и домове Срба на свим континентима.

Под њеним старешинством, сестринство ове православне светиње успешно се бави преводилаштвом светоотачких текстова и издавачком делатношћу.

Од мати Макарије сазнајемо да је тајне и вештине иконописања савладала боравећи у манастиру Ормилија у Грчкој, на Халкидикију, где је после искушеничког стажа постала монахиња. Свој ванредни иконописачки дар касније је развила до савршенства, а поред осталог осликала је и трпезарију жичког манастира и сентандрејске цркве. Иконе рађене њеном руком и у радионици манастира Соколица излагане су више пута у угледним ликовним галеријама у Београду, Франкфурту, Чикагу...

Занимљиву причу чули смо од наше саговорнице и о настанку имена манастира Соколица, који се налази на планинској заравни у чијим шумама соколови свијају своја гнезда и множе се. Тако је овај предео и добио име Брдо соколова, птица без којих је некада било незамисливо одлазити у лов.

– Познато је да су овдашњи домаћини још у 14. веку имали обавезу да за своје властелине одгоје толико соколова колико имају синова. Ловци више не користе соколове, али – ето, баш на овом месту свио се наш манастир као гнездо соколова – објашњава за „Политику” игуманија Макарија.