Друга пресуда за несрећу у Лучанима

Чачак – Веће Основног суда у Чачку, којем је председавао Радослав Петровић, изрекло је пресуде оптуженима за несрећу у барутани фабрике „Милан Благојевић – Наменска“ у Лучанима, која се догодила 3. децембра 1997. године. Због кривичног дела против опште сигурности, тадашњи руководилац Сектора заштите на раду у фабрици, Мирко Јоковић, осуђен је на 14 месеци затвора, а руководилац Службе заштите на раду, Раденко Матијашевић, на 12 месеци казне затвора.

То је саопштила Наташа Лазовић, портпарол Основног суда у Чачку, наводећи: – У истом предмету, веће је изрекло ослобађајуће пресуде руководиоцу производње Радиши Броћићу и сменском пословођи Радомиру Томашевићу, док је поступак против руководиоца радне јединице, Јанка Клашњића, обустављен због смрти. Оштећени су, ради остваривања имовинскоправних захтева, упућени на парницу.

Ово је, стицајем околности, тек друга пресуда за несрећу у којој је троје радника погинуло на месту а још петоро умрло током лечења, сви од последица пожара који је букнуо на варилици за џакове. Уколико буде жалби разматраће их, и истовремено изрећи коначну пресуду, веће Апелационог суда у Крагујевцу.

Прво суђење завршено је 28. јануара 2008. године и тада су Клашњић, Броћић, Јоковић и Матијашевић осуђени на по три и по године а Томашевић на три године затвора. У време док су радили у фабрици сви оптужени имали су пребивалиште на подручју општине Лучани. Ту прву пресуду изрекло је веће Општинског суда у Чачку, којем је председавао Дарко Марковић, али је била укинута решењем овдашњег Окружног суда и враћена на поновни поступак.

У образложењу, Окружни суд је захтевао од првостепеног да се на новом претресу утврди, поред узрока пожара, и „ко је и када дозволио и наредио да се паковање барута у објекту ’Б-38’ врши апаратом – варилицом ’астра’, и ко је и када наредио и дозволио да се паковање барута не врши у посебном боксу, већ да се спорна варилица премести у пријемно одељење.“

Судски поступак после трагедије у Лучанима, иначе, ишао је необичним током. Истрага је завршена у Окружном суду у Чачку, али предмет није остао у окружној надлежности пошто није постојао умишљај. Зато је уступљен Општинском тужилаштву у Гучи које је подигло оптужницу против седморице окривљених. Међутим, Општински суд у Гучи огласио се ненадлежним да суди и двојици оптужених официра Војске СРЈ и руководилаца фабрике, Радошу Миловановићу и Бобану Костићу, па је поступак против њих двојице преузело војно судство и ускоро их ослободило одговорности.

Суђење петорици преосталих са тужиочеве листе почело је у Гучи па прекинуто јер је судија прешао на рад у Чачак, на место заменика окружног тужиоца. После тога, за све остале судије у Гучи постојао је разлог за изузеће у овом случају и предмет је због тога додељен на поступање Општинском суду у Чачку, где је почетком 2008. изречена прва и до пре неколико дана једина пресуда у случају.