Subotica – Ukoliko u narednih nekoliko sedmica voćari Srbije ne promene dosadašnji način rada, tržište Ruske Federacije koje otkupljuje najveći deo domaćeg voća, ostaće im nedostupno. Avgusta prošle godine Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je Memorandum kojim ruska strana pooštrava uslove uvoza voća na svoju teritoriju, i to u pogledu prisustva teških metala, nitrita, nitrata i sredstava za zaštitu bilja. Kriterijumi koje traži Ruska Federacija restriktivniji su od trenutno važećih u našoj zemlji, pa i u Evropskoj uniji. Sporazum je trebao da stupi na snagu od 1. januara ove godine, ali pošto je naše Ministarstvo propustilo da o sadržaju dogovora upozna voćare, ruska strana je prećutno dozvolila uvoz voća po ranijim uslovima. Međutim, izvesno je da novi rod neće stići na rusku pijacu ukoliko pre toga voće ne prođe strogu laboratorijsku analizu. Neki izvoznici smatraju da to može da predstavlja pravu katastrofu za domaće voćare i celokupnu srpsku privredu.

– Nisu problem Rusi, nego mi. Njihovo tržište, njihovo i pravo da ga uređuju, a mi smo propustili da na nivou zemlje uredimo voćarstvo. Primera radi, iako nam je USAID nudio pomoć u uvođenju Global GAP-a (dobre proizvođačke prakse), što, doduše, Rusi ne traže, ali je standard za EU, mi to, osim u tek nekoliko slučajeva, nismo prihvatili. Imamo zastarele sorte jabuke, nedovoljno intenzivnu proizvodnju, i ne posvećujemo pažnju „kozmetici” proizvoda, odnosno njegovoj boji, obliku, postojanosti tokom skladištenja, nabraja za „Politiku” Hrvoje Milunović, specijalista za intenzivnu proizvodnju voća.

Željko Nimčević, direktor zadruge „Voćko” iz Tavankuta nadomak Subotice spada među one zabrinute voćare koji ne znaju kako će na jesen da izvezu 80 odsto svoje proizvodnje. Voćarima nije rečeno da ne treba više da prskaju, primera radi ovde široko prisutno zaštitno sredstvo „kaptan” koje ruski kupac više ne toleriše, a da bi dokazao zdravstvenu ispravnost svojih jabuka za svaki šleper koji prelazi granicu potrebna je analiza koja košta oko 15.000 dinara, navodi Nimčević za naš list. Inače, analizu svih parametara koje traže Rusi rade samo dve laboratorije – „Sojaprotein” u Bečeju i „Jugoinspekt” u Beogradu. Ipak, izvoz voća, posebno jabuka u Rusiju je isplativ posao, za „obične” sorte poput ajdareda i jonagolda u veleprodaji plaća se od 25 do 45 evrocenta, i to odmah po prijemu robe. Međutim, Milunović objašnjava da sada uvećani troškovi neće moći da se nadomeste cenom.

– Naši voćari treba da budu svesni da cena jabuka i voća neće rasti, i da je potrebno podići kvalitet i kvantitet proizvoda. A to znači osavremeniti asortiman i tehnologiju proizvodnje sa oko 4.000 stabala po hektaru, tamo gde je to moguće, sa prinosom od 50 do 70 tona po hektaru. Potreban nam je bolji kvalitet voća, a za to je neophodan kvalitetan rasad kojeg trenutno nema dovoljno na našem tržištu, i dobra zaštita. Za podizanje ovakvih voćnjaka, formiranje i održavanje uzgojnih oblika, negu ploda, način branja i skladištenja, uslov je edukacija voćara ali se to kod nas ne radi ni dovoljno ni kvalitetno, kaže Milunović.

Kako „Politika” nezvanično saznaje pre desetak dana u Generalnom inspektoratu održan je sastanak voćara i izvoznika na ovu temu. Formirana je Komisija koja treba da kontaktira sa ruskom stranom i da u kratkom vremenu odgovori na pitanja domaćih voćara kako će ove jeseni izvoziti voće za Rusku Federaciju.

Aleksandra Isakov