Суботица – Уколико у наредних неколико седмица воћари Србије не промене досадашњи начин рада, тржиште Руске Федерације које откупљује највећи део домаћег воћа, остаће им недоступно. Августа прошле године Министарство пољопривреде потписало је Меморандум којим руска страна пооштрава услове увоза воћа на своју територију, и то у погледу присуства тешких метала, нитрита, нитрата и средстава за заштиту биља. Критеријуми које тражи Руска Федерација рестриктивнији су од тренутно важећих у нашој земљи, па и у Европској унији. Споразум је требао да ступи на снагу од 1. јануара ове године, али пошто је наше Министарство пропустило да о садржају договора упозна воћаре, руска страна је прећутно дозволила увоз воћа по ранијим условима. Међутим, извесно је да нови род неће стићи на руску пијацу уколико пре тога воће не прође строгу лабораторијску анализу. Неки извозници сматрају да то може да представља праву катастрофу за домаће воћаре и целокупну српску привреду.

– Нису проблем Руси, него ми. Њихово тржиште, њихово и право да га уређују, а ми смо пропустили да на нивоу земље уредимо воћарство. Примера ради, иако нам је УСАИД нудио помоћ у увођењу Глобал ГАП-а (добре произвођачке праксе), што, додуше, Руси не траже, али је стандард за ЕУ, ми то, осим у тек неколико случајева, нисмо прихватили. Имамо застареле сорте јабуке, недовољно интензивну производњу, и не посвећујемо пажњу „козметици” производа, односно његовој боји, облику, постојаности током складиштења, набраја за „Политику” Хрвоје Милуновић, специјалиста за интензивну производњу воћа.

Жељко Нимчевић, директор задруге „Воћко” из Таванкута надомак Суботице спада међу оне забринуте воћаре који не знају како ће на јесен да извезу 80 одсто своје производње. Воћарима није речено да не треба више да прскају, примера ради овде широко присутно заштитно средство „каптан” које руски купац више не толерише, а да би доказао здравствену исправност својих јабука за сваки шлепер који прелази границу потребна је анализа која кошта око 15.000 динара, наводи Нимчевић за наш лист. Иначе, анализу свих параметара које траже Руси раде само две лабораторије – „Сојапротеин” у Бечеју и „Југоинспект” у Београду. Ипак, извоз воћа, посебно јабука у Русију је исплатив посао, за „обичне” сорте попут ајдареда и јонаголда у велепродаји плаћа се од 25 до 45 евроцента, и то одмах по пријему робе. Међутим, Милуновић објашњава да сада увећани трошкови неће моћи да се надоместе ценом.

– Наши воћари треба да буду свесни да цена јабука и воћа неће расти, и да је потребно подићи квалитет и квантитет производа. А то значи осавременити асортиман и технологију производње са око 4.000 стабала по хектару, тамо где је то могуће, са приносом од 50 до 70 тона по хектару. Потребан нам је бољи квалитет воћа, а за то је неопходан квалитетан расад којег тренутно нема довољно на нашем тржишту, и добра заштита. За подизање оваквих воћњака, формирање и одржавање узгојних облика, негу плода, начин брања и складиштења, услов је едукација воћара али се то код нас не ради ни довољно ни квалитетно, каже Милуновић.

Како „Политика” незванично сазнаје пре десетак дана у Генералном инспекторату одржан је састанак воћара и извозника на ову тему. Формирана је Комисија која треба да контактира са руском страном и да у кратком времену одговори на питања домаћих воћара како ће ове јесени извозити воће за Руску Федерацију.

Александра Исаков