Епидемија кривих кичми

Суботица – Лоше држање, искривљен кичмени стуб, равна стопала, несиметричан развој тела више нису појединачни случајеви већ проблеми готово сваког детета предшколског и школског узраста. Љубомир Станкић, професор физичке културе, специјализовао се за корективну гимнастику коју у оквиру своје школе води већ 13 година. Ту врсту врсту вежбања није успео да уведе као део редовног часа фискултуре.

Ипак, захваљујући између осталог и његовој упорности, корективна гимнастика почиње да се примењује у нашим основним школама, а кроз свој програм који је прихватило и Министарство просвете Станкић широм Србије држи семинаре и стручне радионице на којима обучава колеге.

– Држање тела је данас, може се рећи, код свих младих лоше. Изгубила се некадашња разлика између деце са села и деце из града, или оних који се баве спортом од оних који нису активни, јер сви носе патике, ходају и трче по асфалту, седе у школским клупама које нису примерене њиховој висини и носе претешке школске торбе. Осим тога, прерано усмеравање ка једном спорту у доби нејаке мускулатуре и мишића такође може да доведе до несиметричног развоја – објашњава нам Станкић.

Приликом истраживања које је спровео 2004. међу ученицима првог разреда једне основне школе у Суботици сазнао је да је школска торба ђака увек тежа од дозвољених 10 одсто дететове тежине, па је тако код првака тешког 27 кг, торба тежила 3,5 кг. Када се овоме дода да деца часове проводе нагнута над столом неприлагођене висине, или играјући се на компјутеру, јасно је да расту генерације чији је садашњи начин живота већ „исписао” њихове тегобе у зрелом добу.

– Погрешно је уверење да је корективна гимнастика потребна тек када постоји неки деформитет. Кретање, теловежбање и покрет представљају и човеков однос према природним законима. То је и културна тековина једног народа, део је физичке културе појединца, али и појединца као представника једног друштвеног слоја, сталежа, урбанизоване, или руралне средине, али и шире верске, националне, културолошке групације. Корективна гимнастика је део општег васпитања и физичке културе, планска и систематична активност, вид одређене „хране” која је неопходна за развој људске личности – сматра Станкић.

Преплављени смо рекламама за фитнес програме или свемогуће патике, али Станкић сматра да је то само „козметика” и свој програм корективних вежби осмишљава у односу на потребе индивидуе. Када се код детета примети неправилност у држању, сви су склони да га пошаљу у теретану или на пливање, али решење није тако једноставно, каже Станкић јер није свако пливање за свако искривљење кичме. У односу на пол, узраст, снагу мишића, стање организма, па и способност разумевања сваког појединачног малишана, осмишљава посебне вежбе. Кроз његов програм корективне гимнастике прошло је готово хиљаду малишана, као и око 200 особа у зрелом добу . Да им не би било досадно, јер децу је понекад тешко мотивисати на дисциплиновано и дуготрајно вежбање, увео је једноставна помагала. О деформитетима кичменог стуба и успесима у њиховом ублажавању или уклањању, Станкић је направио и јединствену изложбу којом промовише потребу за вежбањем, кретањем и бригом о свом телу, а снимио је и документарни филм о јунацима из његове фискултурне сале. Међу њима се издваја Лука Родић кога је срео у основној школи када није могао ни да седне ни да устане без туђе помоћи. Данас средњошколац, Лука сам иде у школу, управо као и пензионерка Вера Даковић која је уз помоћ вежби повратила покретљивост и виталност.

– Са тим проблемима још се боримо на личном нивоу, па када неко препозна код свог детета или себе потребу за корективном гимнастиком онда се јави, али с обзиром на „епидемију” лошег држања, то је сада већ национални проблем којим бисмо морали што пре да се позабавимо јер ће и појединца и нас као друштво лечење скупо стајати – каже Станкић.