„Фића” најјачи адут

Крагујевац – У чему је значај сувенира и колико једна фигура или мајица, као нека врста материјализованог сећања да сте негде били, могу да утичу на развој туризма у једном граду као што је Крагујевац, а познато је да центар Шумадије више преферира подстицање других привредних грана, пре свега тешке индустрије, као што је аутомобилска? Овако постављено питање може бити уједно и одговор када је реч конкретно о овом граду.

Наиме, како за „Политику“ каже директорка крагујевачке Туристичке организације Јасмина Марковић-Миленковић, важно је да се „ствари споје“, односно да „између особености града и сувенира постоји веза која ће на најбољи начин симболизовати и историју и актуелни тренутак“.

– Фигура шумаричког споменика, посвећеног стрељаним ђацима и професорима, у јавности познатог као „пето три“, доминирала је пуних 40 година. Ми покушавамо мало да изместимо ту причу, да Крагујевац представимо на другачији начин. Фокус смо пребацили на Милошев венац, дворски комплекс Милоша Обреновића који чине Амиџин конак, Прва гимназија и стара црква. То је место на коме је формирана модерна српска држава. Ипак, наш најјачи адут је „фића“, како због историје, тако и због актуелног тренутка – објашњава наша саговорница и додаје: „Кад неком поменете ’фићу’, он ће одмах рећи – Крагујевац, не Србија или нешто треће“.

На манифестацији „Златне руке Златара“, 2008, привезак са „фићом“ проглашен је за најбољи сувенир мале употребне вредности. „Фића“, међутим, није и званични сувенир града! Није, јер „званични сувенир, у формалном смислу, не постоји и не треба да постоји“, наводи Јасмина Марковић-Миленковић, која говори из угла дипломираног туризмолога.

– Ко треба да утврди шта је то званичан симбол града, па онда и шта треба да буде званични сувенир? Нека комисија коју ће формирати градска управа или сам градоначелник! Ко ће чинити једну такву комисију? Психолог који ће прозрети жељу неког туристе, сагледати шта се њему свиђа, можда неки уметник, а сваки уметник је особен. То тако не може да се ради и не треба да се ради – наглашава директорка Марковић-Миленковић.

Кад је реч о сувенирима, важно је да он има неку карактеристичну ознаку, да буде лак и згодан за паковање и да, ако је могуће, поседује употребну вредност. Што се тиче понуде, разноврсност је од пресудног значаја.

– У Туристичко-информативном центру имамо око 200 артикала, од привезака, шоља и мајица, до фотомонографије о Крагујевцу и књиге Завода за заштиту споменика о знаменитостима града и околине. Деца, која су на екскурзијама, узимају ситнице, а „озбиљни туристи“, тако да кажем, имају могућност да купе књигу или неку слику – препоручује „прва дама“ крагујевачког туризма.

Крагујевачка Туристичка организација позната је управо по сувенирима и већ неколико пута је представљала Туристичку организацију Србије – ТОС и у региону, и на међународним манифестацијама.

– На овогодишњем Сајму туризма у Требињу и Мостару били смо званични представници ТОС-а у области сувенира. Србију смо представљали и на међународним сајмовима. У Горицији, у Италији, представници Привредне коморе Београда били су на неком конгресу и случајно су налетели на нас, а како нису имали ништа аутентично из Србије, градоначелнику Гориције и његовим сарадницима поклонили су сувенире које смо ми изложили – прича наша саговорница.

Крагујевцу, дакле, не недостају сувенири. Од 2005, када је Туристичка организација почела са радом као градска фирма, доста је урађено на побољшању понуде. Једино што фали јесу продајна места. Сувенири се за сада могу наћи само на једној локацији у граду, у Туристичко-информативном центру, не и на „долазним пунктовима“, будући да ТО не поседује свој простор на аутобуској и железничкој станици.