Холивуд у селу Равни

Равни код Ужица – Децо, снимамо нови филм, најављује ђацима школе „Ђура Јакшић” у селу Равни наставник историје Милош Рацић, а они то одушевљено поздрављају. Имају овде своју необичну сеоско-школску филмску продукцију, ентузијазмом ношену, у којој су у минулих пет година већ око 60 филмова снимили. И о Кнежевој вечери, Доситеју, Вуку, Сарајевском атентату, Церској бици, али и Цезару, Марији Антоанети, Нерону, Атили, Дивљем западу, „црвеном октобру”...

Сваки кратак, пет-шест минута траје, уз само један дугометражни (инспирисан „Хазарским речником”). С ђацима у свим улогама, увек с причом о каквој значајној историјској теми или личности. Са снимањем у ливадама и воћњацима, јаругама и авлијама, школским учионицама или сеоском дому. И сваки направљен без икаквих трошкова: наставник Милош пише сценарио, осмишљава сцену, радњу и костиме, снима, монтира, режира, а мали глумци то допуњавају својим идејама и од кућа понешто донесу да, према потребама филма, обуку или огрну.

Донедавно су све снимали једном малом Милошевом камером, а откад им се она покварила снимају дигиталним фотоапаратом, па и мобилним телефоном. Тако су, ево, најновије остварење, „Церску битку”, ових дана завршили. Задовољни су и таквом техником: скромно кажу да квалитет снимка није пресудан, само нека се види.

Цела школа у Равнима, са три издвојена одељења (Дрежник, Никојевићи и Скржути), има свега 150 ђака, а сваки други је играо какву улогу или статирао у тим филмовима. Наставник Милош Рацић пореклом је из равничарског Ловћенца, Војвођанин који је зарад запослења пре седам година дошао у ова подзлатиборска брда. Сада учи децу, ради оно што воли. А сан му је, каже, био и да се опроба као филмски редитељ, па га сада са ученицима из школе, који су за оваква снимања врло заинтересовани, аматерски остварује. Да историју ђаци заволе и боље науче, дух давних времена осете.

– У почетку смо сваке школске године снимали по петнаестак кратких филмова, али смо временом тај број смањивали, више се окрећући квалитету него квантитету. Дечја бујна машта је покретачки мотор овог стваралаштва, а ја, амбициозан у малим стварима, одушевим се кад ни од чега нешто створим. Не прижељкујем да моји ученици постану див-јунаци, звезде и генијалци. Желим да стварају и сањају, одрасту у срећне људе, учим их како да поднесу пораз, а да сачувају достојанство. Ови ђаци ће имати чега да се сећају кад оду из школских клупа, а то ми је највећа награда. Уосталом, рад у просвети доживљавам као прометејску борбу против примитивизма, насиља и користољубља. Нисам сигуран да ћу победити, али предати се нећу – казује Милош.

Као најпосвећеније своје сараднике за ту ваннаставну активност он истиче троје бивших ђака ове школе, који су сада средњошколци: Јовану Милојевић, Немању Томића и Милована Петровића. Они су годинама глумили, правили сцене и костиме, давали идеје за сценарио ових филмова. Сада се у томе посебно истиче ученик осмог разреда Душан Савић, који каже: – Ово нам је сјајна забава, занимљив рад на филмовима пуним духа, јер наставник Милош увек има занимљивих идеја.

А оно што сниме, ђаци радо гледају на видео-биму у школи: коментаришу своје улоге, цитирају занимљиве филмске реплике. Пројекције ових филмова су и на њиховом школском филмском фестивалу (у децембру), на коме желе да им се придруже и друге школе из целе Србије. Своју филмску продукцију назвали су „Радренис” (почетна слова имена четири ова села), а на фестивалу додељују главну награду „Златни скриж”, по ливадској биљци по којој је названо село Скржути. Имају и школску кинотеку, костимографско одељење, савет глумаца који чине ученици, „зид славних” на коме су фотографије ђака-глумаца...