Ваљево – У Истраживачкој станици Петница код Ваљева, једној од најпрестижнијих образовних установа у овом делу Европе за рад са младима надареним за науку, завршено је још једно ударничко лето. Минулог викенда окончан је овогодишњи циклус летњих кампова за средњошколце током којег је реализовано 16 семинара, један међународни камп и традиционални камп Петничке метеорске групе на Дебелом брду. За два месеца око 290 полазника радило је на самосталним и тимским истраживачким пројектима у чему су поред стручних сарадника Петнице имали подршку релевантних научних стручњака из земље и иностранства, као и преко 100 студената асистената.
Не само стручну, већ и ширу јавност занима шта то током летњих дана истражују петнички научници у „пеленама“. Љиљана Спасојевић, ученица трећег разреда гимназије „Исидора Секулић“ из Новог Сада, на летњем семинару из хемије истраживала је квалитет воде јавних бунара у свом граду. Она је анализирала воду из два бунара у насељима Лиман 1 и Лиман 3 која се користи за пиће. Резултати, како је показало њено истраживање, нису охрабрујући, јер су у води регистроване бактерије и повећана концентрација нитритних јона. Љиљанин став је да вода са наведених бунара није препоручљива за пиће.
Марина Влајнић, ученица Медицинске школе, и Алекса Вујиновић, учених Геолошке школе из Београда, радили су на пројекту „Геолошке карактеристике горњег тока реке Јабланице у ваљевском крају“. С обзиром на то да се ту налази затворени рудник бакра Ребељ, ово двоје младих занимало је да ли речна вода дотиче рудне наслаге. Резултати до којих су дошли потврдили су да у води и речним наносима нема повећане концентрације бакра што указује да река не дотиче рудну жилу или је она исцрпљена.
Гордана Врањеш, гимназијалка из Новог Сада, и Срђан Анђелковић, ученик Математичке гимназије из Београда, као полазници програма астрономије највише времена су провели гледајући у небо. Они су посматрањем звезда које су толико блиске уочили да преносе материју једна на другу. Обрадом снимака добијених уз помоћ телескопа добили су „криву сјаја“ из које се јасно уочавају карактеристике тог система звезда. А Стеван Главоњић, матурант Треће београдске гимназије, свој пројекат из археологије фокусирао је на анализу архитектуре римских терми (купатила) на подручју Србије и Македоније и лично се уверио да су стари Римљани познавали ефекат „стаклене баште“ и преко застакљених прозора га користили за загревање просторија. Фалсификатори стоп, поручују гимназијалке Ана Станојевић из Ниша и Александра Неранџић из Краљева. Њих две су рачунским путем и још неким методама утврдиле да фалсификаторима док се служе наливпером или хемијском оловком приликом покушаја преваре задрхти рука...
Сви самостални радови и пројекти настали током оволетошњег истраживачког кампа, а има их више од 80, биће представљени крајем године на традиционалној сесији „Корак у науку“ и штампани у заједничком зборнику за 2010. годину.
Б. Нововић