Србија
Иза кибицфенстера Саве Стојкова
У обновљеном здању сомборске Препарандије, задужбини патријарха Георгија Бранковића, отворена стална поставка најпознатијег сликара војвођанске равнице
Сомбор – Свако од нас мисли да је открио тајну сликара Саве Стојкова. И ја сам уверен да је знам: на Савиним сликама нема Војводине каква јесте, на њима је она Војводина какву током последња три века сви желимо. Без обзира на то одакле смо дошли, којим језиком говоримо, како се крстимо или коме се клањамо, сви смо ми на Војводину гледали као на благородну регију мира и спокоја.
А под кровом тршчара, иза кибицфенстера и под богатим крошњама Саве Стојкова крије се наша давнашња жеља – богат род на плодној и мирној земљи, стабилност и срећа.
Ово је у понедељак увече, у обновљеном здању Препарандије, задужбини патријарха Георгија Бранковића у Сомбору, истакао председник владе Војводине др Бојан Пајтић, отворајући сталну изложбу сликара Саве Стојкова.
Формирањем ретроспективне поставке познатог уметника свечано су обележени шездесетпетогодишњица његовог рада и осамдесет пети рођендан. Истовремено, Савин родни град је на иницијативу Педагошког факултета добио изузетан музејски и уметнички садржај.
Сава Стојков, сликар панонске равнице, њених људи и предела, рођен је 29. марта 1925. године у Сомбору, као син првенац у земљорадничкој породици.
Завршио је основну и грађанску школу, положио пријемни испит на Ликовној академији, али студије из материјалних разлога није могао да настави. Прва уља на платну насликао је још 1942. године, а од тада до данас излагао је на више од 320 самосталних и преко 550 заједничких изложби.
Дела Саве Стојкова најчешће се сврставају у наивно сликарство, а он сам о томе није претерано дебатовао. „Сликао сам увек онако како ми срце диктира“, знао је да каже.
Академик Дејан Медаковић овако је доживљавао Савино сликарство: „На његовим платнима нема насиља према природи, нема било какве социјалне напетости, већ је све чежњиво предодређено постизавању једне више хармоније. У таквим духовним узлетима Стојков се врло рано ослободио трагова своје давне, полазне наиве. Он је превазилази и трајно напушта, да би израстао у одуховљеног уметника јаке изражајне моћи, у творца личног, а тако препознатљивог стила“.
Свечаном отварању сталне ретроспективе дела Саве Стојкова у простору Препарандије присуствовале су бројне званице из политичког и културног живота Србије.
-------------------------------------------------------------
Награде, признања, повеље...
Сава Стојков је добитник бројних престижних признања, међу којима су Прва награда на Међународној изложби наивне уметности у Санрему (1974), Велика награда бијенала у Милану (1980), Награда у Верони (1982, 1984), Масарикова награда Чешке академије уметности (Праг, 1996), Новембарска повеља Сремских Карловаца (2006), Сертификат о избору међу 100 најзначајнијих светских сликара Међународног биографског центра у Кембриџу (2007), награда „Баштиник Војводине“ (Нови Сад, 2008) и Вукова награда – највише државно признање из области културе у Србији (2009).
Последњи коментари
Divan umetnik i covek i lep clanak. A najlepse je to sto se Vojvodina nekako cesto oduzuje svojim umetnicima jos dok su zivi. Srbija ceka da prodje koja stotina godina od njihove smrti , pa da to ucini.








