Loznica – Nekada je bilo mnogo više posla i mušterija, kupci su dolazili i iz Bosne. Sada je prodaja mnogo opala, ako se stanje ne popravi možda ću otvoriti školu kung-fua – kaže za naš list Vanga, jedan od četiri preostala kineska trgovca u Loznici, gde ih je pre desetak godina bilo stotinak. U najboljim danima, u ovdašnjem zanatskom centru „Sloga” Kinezi su držali i više od 30 lokala, u svakom od njih je bilo po dve-tri radnice, a prodavnice su bile otvorene non-stop. Promet je vidno opao poslednje dve-tri godine, ne samo zbog slabije platežne moći kupaca već i zbog toga što cene u kineskim radnjama nisu više bile tako ubedljivo niže kao nekada.

– Došao sam u Loznicu pre sedam godina, ovde mi je lepo, stekao sam i prijatelje, ali sve češće razmišljam da poput mnogih mojih zemljaka krenem za Grčku ili Afriku. Neki od njih su se vratili u Kinu – kaže Vanga koji tečno govori srpski jezik i dodaje da i njegova žena drži lokal u Lešnici, pa kad sastave zaradu još nekako mogu da „plivaju”.

U zanatskom centru „Sloga”, na kome su izbledeli tragovi dvojezičnog natpisa „Tržni centar Kina”, ostao je samo Han Đilun, iliti Miloš, kako ga zovu njegove redovne mušterije. Ne planira preseljenje, veruje da će uz raznovrsnu ponudu i pristupačne cene uspeti da opstane.

– Srbija nema kupi, samo gleda i sve kaže skupo – sažima nam svoje trgovačko iskustvo Han Đilun i dodaje da su inspekcije česte pa je svoju radnicu prijavio, a ima i fiskalnu kasu.

U „Kina centru”, preko puta gradske uprave, ostao je samo Hin Liju koji nije bio raspoložen za razgovor. Od jedine radnice smo saznali da je samo do pre mesec dana tu bilo sedam kineskih radnji...