Лозница – Некада је било много више посла и муштерија, купци су долазили и из Босне. Сада је продаја много опала, ако се стање не поправи можда ћу отворити школу кунг-фуа – каже за наш лист Ванга, један од четири преостала кинеска трговца у Лозници, где их је пре десетак година било стотинак. У најбољим данима, у овдашњем занатском центру „Слога” Кинези су држали и више од 30 локала, у сваком од њих је било по две-три раднице, а продавнице су биле отворене нон-стоп. Промет је видно опао последње две-три године, не само због слабије платежне моћи купаца већ и због тога што цене у кинеским радњама нису више биле тако убедљиво ниже као некада.

– Дошао сам у Лозницу пре седам година, овде ми је лепо, стекао сам и пријатеље, али све чешће размишљам да попут многих мојих земљака кренем за Грчку или Африку. Неки од њих су се вратили у Кину – каже Ванга који течно говори српски језик и додаје да и његова жена држи локал у Лешници, па кад саставе зараду још некако могу да „пливају”.

У занатском центру „Слога”, на коме су избледели трагови двојезичног натписа „Тржни центар Кина”, остао је само Хан Ђилун, илити Милош, како га зову његове редовне муштерије. Не планира пресељење, верује да ће уз разноврсну понуду и приступачне цене успети да опстане.

– Србија нема купи, само гледа и све каже скупо – сажима нам своје трговачко искуство Хан Ђилун и додаје да су инспекције честе па је своју радницу пријавио, а има и фискалну касу.

У „Кина центру”, преко пута градске управе, остао је само Хин Лију који није био расположен за разговор. Од једине раднице смо сазнали да је само до пре месец дана ту било седам кинеских радњи...