Kopaonik – Pre dve noći goreo je poznati kopaonički hotel „Grand”, a osim velike materijalne štete na sreću nije bilo ljudskih žrtava. Usnuli gosti na vreme su napustili svoje sobe, a vatra je posle devet sati potpuno ugašena. Prva „ekipa” od dvojice vatrogasaca stigla je za dva minuta od momenta javljanja, a u pomoć su im pristigle kolege iz Raške, pa iz Novog Pazara, Kraljeva... Skupilo se tu 15 vatrogasnih vozila i pedesetak obučenih ljudi, ali je period od četrdeset minuta, koliko je jedinici iz najbliže Raške bilo potrebno da stigne do vrha planine, predugo vreme za odgovarajuće reagovanje na požar.

No, ne može se tu vatrogascima mnogo prigovoriti. Jer, na planini, najvećem evropskom skijalištu i poznatom turističkom centru u kome je nekoliko hiljada objekata, često i više od deset hiljada turista i na prostranstvu od 11.000 hektara četinarske, zapaljive šume o požaru danonoćno brini samo dva vatrogasca sa jednim vozilom. Istina, postoji jedinica protivpožarne zaštite do 12 vatrogasaca, ali u smeni dežuraju uglavnom po dvojica...

Tako mali broj profesionalaca ostao je od nekada brojne bezbednosne i protivpožarne službe koja je, kako nas podseća Aleksandar Čizmić, nekadašnji komandir, imala čak 36 zaposlenih sa dva vozila. Bili su oni tada u sastavu moćnog „Geneksa”, a jedinica je formirana nakon velikog požara 1989. godine, kada je goreo deo konaka „Sunčani vrhovi” izazvan peglom koju su zaboravili da isključe dvoje engleskih turista.

– Rešenjem nadležnog sektora MUP-a Srbije Kopaonik je spadao u visoku kategoriju ugroženosti od požara i jeste „Geneks” imao tada više svojih hotela nego sada pojedinci, ali smo bili obučeni, profesionalci, imali plan zaštite čitavog područja i na osnovu mojih preciznih podataka za tri godine smo na Kopaoniku sprečili 72 požara u začetku. Ovde su hoteli, restorani, vile uglavnom od drvenog materijala, sve to lako i brzo gori, šuma je četinarska, zapaljena šišarka sa oko 400 stepeni puca i leti 50 metara dalje. To ne znaju neobučeni ljudi. A, posle privatizacije i vlasničkog usitnjavanja o bezbednosti su, recimo, u „Grandu” i najvećem apartmanskom naselju brinuli ljudi iz „Kobre”, a mi smo proglašeni tehnološkim viškom. Protivpožarna vozila su, da li na ime nekog duga ili ne znam zašto, ustupljena opštini Raška iako se kategorizacija ugroženosti i opasnosti od požara ni novim zakonima nije menjala – ističe Čizmić.

I nakon ovog požara i ponovne opomene opet se javlja inicijativa za povećanjem broja vatrogasaca na Kopaoniku, za boljom opremljenošću za, kako Radojica Kočović, načelnik odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu i njegovi saradnici kažu, „dobro obučenom, elitnom vatrogasnom jedinicom opremljenom primereno opasnošću i statusu turističkog centra”.

Sličnog je mišljenja i Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, koji je juče posetio zgarište na Kopaoniku i istakao: „Da ministarstvo, bez razumevanja vlade, države za to nema para”.

A, što se privatnika, odnosno vlasnika manjih i većih objekata, hotela i apartmanskih kompleksa tiče i, pored obaveza da imaju adekvatan broj obučenih ljudi za bezbednost i zaštitu od požara, verovatno će i dalje težiti da broj tako „neprofitabilnih” radnika bude što manji na njihovom platnom spisku ili će se protiviti novom nametu na prihode, makar bio namenjen i preventivnoj zaštiti od vatre...