politika
За суботу 20. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Крагујевачке „црне тачке”

Грађани овог града сами себе оптужили за лошу еколошку ситуацију, али је мало оних који би пријавили свог комшију да загађује животну средину
Тече река Лепеница, а Лепеницом плови отпад (Фото М. Игњатовић)

Крагујевац – Сами смо криви за лошу еколошку ситуацију у граду! Тако је одговорило око 60 одсто Крагујевчана који су током претходна два месеца учествовали у анкети спроведеној за потребе израде Локалног еколошког акционог плана – ЛЕАП града Крагујевца. Од укупно 2815 испитаника, за ову опцију је „гласало“ 1547 житеља централног града Шумадије, који је по загађењу ваздуха четврти у земљи.

И поред тога што је индустријски комплекс већ годинама у колапсу, загађење ваздуха је највећи проблем Крагујевца, показало је истраживање консултантске куће „Викторија консалтинг“. Шта ће бити када „Фијат“ „да гас“ и започне производњу 200.000 аутомобила на годишњем нивоу, колико је најављено да ће се правити у некадашњим „Заставиним“ погонима.

– „Застава“ има пречистаче, али је питање у каквом су стању. Иначе, постројење за прераду отпадних вода у Цветојевцу располаже довољним капацитетима. Пре четврт века, када је саграђено, цветојевачко постројење је било друго такве врсте у Европи. Држава је уложила доста новца и напора да се „Заставин“ фабрички круг доведе у ред, а како је то урађено на захтев „Фијата“, треба очекивати да се и Италијани придржавају светских стандарда када је у питању екологија. Уколико се буде радило како треба, не би требало да буде проблема – каже за „Политику“ новинарка са Радио-телевизије Крагујевац Зорица Савић, која већ дуги низ година успешно уређује емисију из области екологије „Стаклено звоно“.

Иако су за загађење животне средине у највећем броју оптужили сами себе, мало ко од Крагујевчана је спреман да игра улогу „доушника“ и пријави свог комшију да загађује животну средину – такође је показало истраживање и анкета које су заједнички спровели надлежни у граду и „Викторија консалтинг“.

– Само 21 одсто анкетираних суграђана је рекло да би пријавило особу која загађује животну средину. Један број се определио за „опомену“ несавесних комшија, али већина, готово 65 одсто, правила би се да не види шта се дешава. Ипак, Крагујевчани су на високо треће место еколошких проблема ставили недостатак свести о екологији. Иако звучи парадоксално, ми смо задовољни оваквим резултатом, будући да је свест о недостатку еколошке свести први корак да се стање промени – казао је приликом јучерашњег представљања резултата анкете еколог градске управе Драган Маринковић.

Чак 61 одсто анкетираних грађана сматра да су еколошки проблеми у Крагујевцу „веома изражени“, а у највеће загађиваче, осим себе самих и индустријских постројења, Крагујевчани и Крагујевчанке (пола-пола у анкети) сврстали су саобраћај и градску топлану – „Енергетику“. Уз борску топлану, крагујевачка „Енергетика“ је, наиме, последња у Србија која није прешла на гас и још увек користи угаљ за производњу топлотне енергије.

Како се борити против загађивача и шта треба предузети да се поправи еколошка ситуација у граду? Грађани Крагујевца су јединствени у одговору на ово питање и готово једногласно кажу – „строжа казнена политика“.

Житељи града на Лепеници су препознали и традиционално најугроженија места у граду и околини, такозване црне тачке. То су акумулација „Гружа“ и река Лепеница, односно сва језера и водотокови који пролазе или гравитирају ка Крагујевцу, објашњава Срђан Матовић, члан Градског већа задужен за заштиту животне средине.

– Осим заштите језера и водотокова, Крагујевцу је неопходан модеран отпад и рециклажни центар. Град улаже доста напора да реши овај горући проблем, а Локални еколошки акциони план треба што пре завршити како бисмо могли да конкуришемо за средства код међународних фондова. Лепо је живети здраво, али екологија и те како кошта – тврди наш саговорник.


Бране Карталовић
[објављено: 09/02/2010]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови