Чачак – Апелациони суд у Крагујевцу доставио је ове седмице пресуду учесницима у спору Јанковић против Јанковића и на тај начин је правоснажно окончана најстарија српска парница. Почета је 14. марта 1978. године пред Општинским судом у Гучи кад је Сретен Јанковић (83) из Котраже у Драгачеву покушао да обори тестамент покојног оца Радојице и уговор о доживотном издржавању који је његов родитељ склопио са другим сином, Видојем Јанковићем (78).
Браћа су пре 32 године престала да говоре и почела да се суде па се братски неспоразум отегао на 35 одржаних, седам одложених и три расправе на лицу места. А трошкови поступка нарасли на 299.189,16 динара. И туженом Видоју дозлогрдила је спорост наше правде па је земљорадник из Котраже, преко чачанског адвоката Драгане Ранковић, затражио заштиту својих уставних права. У одлуци из марта прошле године, Уставни суд је уважио његову жалбу нашавши да је Видоју Јанковићу повређено право на суђење у разумном року.
Прву првостепену пресуду у парници између браће Општински суд у Гучи донео је 17. октобра 2008, али је по жалби укинута у Окружном суду у Чачку. Предмет је враћен у Гучу и додељен шестом судији у овом спору, Ивану Јовичићу, који је своју пресуду донео 18. септембра лане. Опет су се обе стране жалиле и правду је коначно изрекао Апелациони суд, тако што је делимично потврдио а делом преиначио други акт гучког.
Елем, одлуком куће правде из Крагујевца, Сретен Јанковић у својину ће добити 23,97 ари спорне очевине. Поред тога, овом пресудом Видоје је обавезан да Сретену плати петину грађевина које су, иначе, срушене пре шест година: 75.287 динара за шталу, 9.133 динара за трем и 9.653 динара за пети део свињца.
– Већина захтева Сретена Јанковића није усвојена, и то што је тужиоцу досуђено он је практично имао гарантовано тестаментом. Јанковићи ће опет морати у судницу, јер им тек предстоји расправа о деоби очевине, која укупно обухвата око осам хектара – каже Драгана Ранковић за „Политику“.
Првостепеном пресудом из Гуче били су обавезани туженици да солидарно плате све трошкове парнице: састављање тужбе (2.000 динара), два образложена поднеска (по 2.000), заступање на 35 одржаних расправа (по 3.000), на седам одложених (по 1.500), три расправе на лицу места (по 4.500), трошкове саслушања тужиоца на пет долазака (по 5.000), још две жалбе (по 4.000), таксу за тужбу и одлуку (1.900), таксу на жалбу (2.600), саслушање 13 сведока (по 1.000), једног сведока са ноћењем и исхраном који је дошао из Охрида (15.000), два увиђаја (један 11.000, други 10.000), вештака графолога (40.000), вештака геометра (10.000), вештака грађевинске струке (14.771,90), судског паушала за судију и записничара (1.800), вештака пољопривредне струке (13.518,07) и другог вештака грађевинске струке (13.000 динара).
Међутим, Апелациони суд преиначио је тај став, пресудивши овако: „Свака странка сноси своје трошкове поступка“.
По мишљењу вештака, иначе, ар земље у уређеном средишту Котраже вреди од 300 до 500 евра, уз реку и пут од 100 до 150, а у брду од 20 до 50 евра. Тако су досадашњи трошкови парничара у овом спору, рачунајући све издатке, вишеструко надмашили вредност спорне имовине.
Поврх свега, Уставни суд признао је Видоју Јанковићу право на обештећење, јер није имао суђење у разумном року. По том основу он је преко адвоката Драгане Ранковић од српског Министарства правде затражио 500.000 динара због претрпљене нематеријалне штете, 242.000 на име материјалне штете (приступ адвоката на 26 рочишта, 10 поднесака), као и за трошкове поступка пред Уставним судом (32.500). У спору Видоје Јанковић против Министарства на реду је већ треће рочиште, заказано за 4. октобар ове године.
Гвозден Оташевић