Људски немар трује Лудош

Суботица – Од 28. марта 1977. године језеро Лудош налази се на Рамсарској листи влажних станишта која имају међународни значај, и због тога се овај датум обележава посебним окупљањем стручњака и грађана на обали језера. Лудош је мањи „брат“ Палићког језера које због величине, али и нивоа згађености често окупира сву медијску, па и стручну пажњу. Међутим, иако изузетна локација која је од 1994. године заштићена као специјални резерват природе, језеро Лудош се непрестано трује искључиво људским немаром.

Целокупна канализација насеља Палић, али и његовог бањског дела где су последњих година изграђене велелепне виле улива се готово директно у језеро Лудош. Иако се за овај проблем зна, он као да се занемарује, и први пут јавно о њему је проговорио на свечаности поводом уврштавања Лудоша на Рамсарску листу Милан Узелац из месне заједнице Шупљак.

– Целокупна канализација Палића одводи се до Сланог језера које је у непосредној близини Лудоша а одатле каналом у Лудош. Тако језеро трпи стални прилив загађења не само из приватних кућа, хотела и вила, већ и од привредних објеката на Палићу – каже Узелац за „Политику“.

Овај однедавно становник Шупљака подсећа да су осамдесетих година прошлог века житељи Палића из самодоприноса изградили своју канализациону мрежу јер је од насеља са две хиљаде порасло на десет хиљада људи.

– Ми смо из самодоприноса изградили канализацију и сада „Водовод и канализација“ од грађана наплаћују одвођење и пречишћавање, које уопште и не постоји. Мислим да то није поштено према грађанима, а још мање према природи коју неповратно уништавамо. Оно што ме брине јесте то због чега се не предузимају никакве хитне мере да се заустави даље пропадање језера Лудош – истиче Узелац.

Док се посредством градске инфраструктуре Лудош загађује, грађанима који станују уз језеро, због очувања овог резервата природе, забране се гомилају. Тако Милан Узелац наводи да је на свом салашу уз саму јужну обалу језера хтео да подигне видиковац, али му није дозвољено из Завода за заштиту природе Војводине јер би то могло да узнемири птице. Није му дозвољено да изгради ни моло иако су на источној обали језера начичкани један уз други, па тако, по уредби о заштити Специјалног резервата Лудошко језеро из 2006. године, не сме да запали ни ватру у свом дворишту за роштиљ или за кување рибље чорбе. Додуше, у тој уредби стоји и да се у језеро не сме одлагати било која врста отпада, али нико није забранио изливање палићке канализације у језеро Лудош.

Благоје Лечић, ихтиолог у предузећу „Палић Лудош“, објашњава да је језеро тренутно пуно трске јер је због великог талога муља, који је последица загађења, постало плитко што погодује расту трске.

– Испитивања Института „Јарослав Черни“ показала су да је у Лудошу 2,3 милиона кубних метара муља, готово два пута више него у четвртом сектору језера Палић где има 1,3 милиона кубних метара муља. При том, четврти сектор има око 380 хектара, док цело Лудошко језеро заузима 320 хектара – каже Лечић за „Политику“.

Александра Исаков