Црна Река код Тутина – „Овде се спава мирно, не штрецамо од изненадног доласка аутомобила, присилне наплате дугова... А, није то само лечење од хероина већ и од разорених људских особина, ради се на јачању карактера, учењу радним навикама, разумевању и привржености вери... Тако постајеш нови човек, а не само, као у другим, нарочито здравственим установама, да те брзо спусте са хероина, а остајеш особа истог карактера и кад изађеш опет по старом...“

Овако вишемесечни „пацијенти“ Радисав Зејак из Куле и Едвард Станимировић из Лазаревца описују садашњу ситуацију у црноречком кампу за лечење наркомана, смештеном у планини, близу познатог манастира и места Рибариће, а између Новог Пазара и Тутина.

Реч је о оном кампу који је, у јесен 2009. године, био при затварању. Због непримерених метода лечења, где је и лопата била често васпитно средство, подигла се тада велика бука, умешали су се и надлежни државни органи, па су се неки „васпитачи“ нашли пред судом, а већина штићеника, којих је било око стотину, камп је напустила.

– Без обзира на то што су многи од надлежних тада заговарали затварање кампа, успели смо да повратимо живот у њему – каже новоименовани управник, свештеник Дејан Јаковљевић.

– И, сада овде нема стотину већ педесет штићеника, јер смо то одредили и као оптимални капацитет. Наиме, зарад бољег комфора, проширили смо собе и просторије за остале активности – истиче Јаковљевић.

Он нам је још додао да су у кампу опремљене радионице за браварију, столарију и фарбање, а постоје просторије за билијар, стони тенис, стони фудбал, теретана... Од пролећа почиње да се ради на уређењу терена за фудбал и кошарку.

– Поред тога – објашњава управник Јаковљевић – проширићемо шталу тако да поред коза и свиња, које сада гајимо, планирамо да набавимо и краве и да после убрзо отворимо млекару, будући да пекару већ имамо. Но, то су техничке ствари. Најважнија је терапија, коју организујемо као групну за све и по кућама, којих је овде пет, а ради се о разговорима у смислу дијалога чланова тих мањих група међусобно и с васпитачима. Трудимо се да све то обављамо и уз повремену помоћ адекватних стручњака – тврди Јаковљевић.

Овде нема тачно утврђене цене за боравак и лечење већ је она питање договора са породицама и зависи од њихове ситуације па се она креће од бесплатног боравка до 350 евра месечно. Других прихода камп нема, ни од донатора, ни од цркве ни од државе...

А, када ће ко камп да напусти питање је искључиво воље породице и леченог. Онај ко истински жели излечење овде обично не борави мање од око две године, а таквих је, како су нам казали, приличан број. Није мало ни оних зависника од дроге који чекају на празно место, односно привремени боравак и лечење у црноречком кампу, до кога је и ових дана недавно асфалтирани пут добро очишћен и проходан.

----------------------------------------------

Бивши васпитачи на суду

У садашњем кампу у Црној Реци више нема особа које су раније спроводиле прилично сурове методе лечења. У овом кампу није ни бивши управник Бранислав Перановић против кога је покренут судски поступак. Такође, судски поступак се још води и против једног сарадника и једног од лечених наркомана, који су били „десна рука“ управнику Перановићу.