Манастир Бешеново ниче из пепела

Бешеновачки Прњавор – Седам деценија на згаришту и рушевинама манастира Бешеново, на јужној падини Фрушке горе, у Бешеновачком Прњавору расте бурјан и шибље. Међутим, коначно је дошло време обнове ове светиње, која је два пута страдала у Другом светском рату. Први пут 1941, кад су га усташе опљачкале и све драгоцености однели у Загреб и други пут 1944. године, кад су га у здруженој усташко-немачкој акцији бомбардовали и сравнили са земљом. Обнова ове светиње почела је прошле године, рашчишћавањем терена и откопавањем темеља, а ове године биће урађен темељ манастирске цркве посвећене Светим архангелима Гаврилу и Михаилу.

Темеље манастиру Бешеново ударио је у 13. веку краљ Драгутин, а откопавајући темеље археолози Завода за заштиту споменика културе из Сремске Митровице у зарушеним темељима цркве пронашли су и једну гробницу из 1773. године, у којој почива пуковник и гроф Александар Рашковић, који је био командант Петроварадинског пута, састављеног од Срба, који је славу српског војника пронео у биткама код Франкфурта, Ландсхота, Лајпцига и Граца.

У темељу цркве, затрпана земљом откривена је надгробна плоча Александра Рашковића. Он јер заједно са оцем Атанасијем и ујаком патријархом Арсенијем Четвртим Шакабентом,  у другој сеоби Срба дошао у Панонију 1737. године.

Владика Сремски Василије нам прича да су у манастиру Бешеново чуване и мошти Светог кнеза Лазара Хребељановића, од 6. априла 1941, кад је нападнута Југославија, до 14. априла 1942, кад су захваљујући професору Радославу Грујићу мошти пренесене у Саборну цркву у Београд.

У првој усташкој пљачки манастира Бешеново, према њиховом записнику из живота кнеза Лазара однели су 11 предмета, појас од филиграна, сребром украшено жезло, медаљон од сребрне срме, две позлаћене наруквице и друге вредности.

– Ове године ћемо сигурно салити темеље за нову манастирску цркву, која неће бити реплика старе, са барокним звоником, какви су рађени по наредби из Беча. Црква ће бити у византијском стилу, изгледаће као црква манастира Градац, која је задужбина Јелене Анжујске, жене краља Уроша, мајке краља Драгутина. Биће пуно посла, али ћемо и ову светињу саградити и вратити је народу – каже нам владика сремски Василије.

Уместо цркве, на темељима манастира постоји капела, а у Бешеновачком Прњавору је и двоје искушеника, који обављају богослужење у дрвеној капели. Игуман манастира Бешеново отац Атанасије, професор карловачке Богословије, све чешће свраћа у Бешеново, и очекује почетак грање цркве.

– Ми имамо још месец дана истражних радова. Археолошким радовима до сада смо открили да се испод темеља бомбародване цркве из 13. века, налазе и темељи богомоље из другог или трећег века. Пронађена је и грнчарија из првог века наше ере, која има изузетну археолошку вредност. Дакле, за месец дана, кад археолози напусте терен, могу доћи градитељи, а припреме за градњу су у току – поручује Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Обнова манастира Бешеново, очигледно је, обновиће и село у коме данас живи седамдесетак мештана. Све је више викендаша који овде купују плацеве, али и све више гостију који овде долазе викендом.

– Изградња манастира ће сигурно оживети село и довести овде госте. Ту је и вештачко језеро Бели камен, где је некад био коп лапорца за цементару. Овде је некад радило и двадесетак кречана, јер имамо квалитетан лапорац, а Bешеновачки Прњавор је још 1959. био туристичко село – имали смо дечје одмаралиште и отворени базен – прича и жали за тим временима Бора Ерцег, власник сеоског туристичког домаћинства са рестораном „Шараге”, који на туристичкој карти Србије носи једну звездицу.

Ј. Слатинац