Медене шабачке улице

Шабац – Протеклог викенда Шабац је био „најслађи” град у Србији! Први, а сигурно је да неће остати последњи, (шабачки) Фестивал меда окупио је више десетина пчелара из Мачве, Поцерине, Посавотамнаве и Азбуковице, који су у пешачкој зони представили своје бројне производе. Ово, можда, не би требало да буде необично, јер са регистрованих 300 пчелара и 6.738 кошница, а незванично још толико, шабачки крај предњачи у производњи меда у републици.

–Пчеларство у региону се нагло развија. Имамо четири удружења, а годишње се добије више од 130.000 килограма меда, за који је обезбеђен пласман. Многима, укључујући и поједине избегличке породице, пчеларство је постало основни извор прихода. Дирекција за пољопривреду, која је организовала ову изложбу, покренула је и серију предавања, како бисмо едуковали нове произвођаче – каже њен директор Предраг Срдановић.

Отварању фестивала претходило је богослужење свештеника Шабачке епархије. На штандовима у центру града нашле су се разне врсте меда: багремов, сунцокретов, липов, шумски и ливадски, чист или у саћу, али и други народни производи, попут прополиса, ракије „медоваче” и колача „медењака”. Шапчани, углавном старији, пажљиво су се распитивали и бирали мед, који су куповали за 350 до 400 динара за килограм.

– Пчелари углавном држе стотинак кошница, али има и оних са два и по, па и три пута већим бројем. Планина Цер је богом дана за производњу меда, а ту су пашњаци и ливаде у Посавотамнави, као и мачванска равница са усевима крмног биља и уљарица... Мед је заиста квалитетан, па се наши произвођачи могу похвалити бројним признањима са сајмова и стручних изложби – истиче Срдановић.

Једно од четири овдашња удружења чини свештенство, који су такође велики произвађачи. Надалеко је познат мед из женског манастира Петковица, али не заостаје ни суседни манастир Чокешина. Свој штанд у шабачкој пешачкој зони је имао и парох из Коцељеве Милош Антонић.

– Багремов мед смо сакупљали недалеко од манастира Лелић код Ваљева, где годинама одлазимо, липа је са Фрушке горе, ливада са свих страна... Имамо близу сто кошница, а произведемо од 3.000 до 5.000 килограма. Наравно, све зависи колико је година била квалитетна – истиче Антонић, који не крије да му у послу вредно помаже попадија Драгица.

Посла, заиста, има много, каже Душан Билић из Шапца, чије се породица пчеларством бави већ деценију и по. Билићи имају стотинак кошница, које селе од Цера, преко Соколских планина, до Фрушке горе и војвођанске равнице. Почне се на Ђурђевдан 6. маја и нема стајања до седмице иза Преображења, 25. августа.

– То је три и по – четири месеца сталног и тешког рада, када је пчелару и 24 сата мало. Мора се водити рачуна да пчеле стално буду на паши, и то тачно у одређено време, јар ако се промаши и један дан, штета је непроцењива. За овај посао потребно је доста знања, којег, опет, никада није довољно, па се мора се ноп-стоп учити, бити на интернету... – објашњава Билић.

Посредством Савеза пчеларских организације Србије (СПОС), његова породица је прошле године извезла 3.500 килограма меда у Немачку, по три евра за килограм. Страни купац није веровао нашим анализама, већ је послао своје стручњаке, и када су се уверили у врхунски квалитет, да нема никаквих антибиотика и других примеса, све су откупили. Немци, Норвежани, Пољаци, Словаци и Италијани немају довољно меда, јер су хемијска третирања усева узела данак.

– СПОС је сада подигао цену за још 30 евроценти и највероватније ће сав мед који буде понуђен бити извезен. Ове године такође смо имали добар принос, у просеку 61 килограм по кошници. Изненада је замедила липа на Фрушкој гори, која задњих 10 година није медила, и у року од седам-осам дана дала је преко 20 килограма по кошници – задовољан је Душан Билић.

Дугогодишњи пчелар Милан Матић, који је у поодмаклој доби, тврди да се од пчеларства може добро живети. Он је некада имао 650 – 700 кошница, а сада води бригу о 150.

– Пчеларство је шанса за младе да се упосле, јер се са већ стотинак заједница може остварити просечан лични доходак. Тржиште је обезбеђено, а мед који се прода на велико плаћа се у року од три дана, што је предност у односу на друге пољопривредне гране, где се новац чека по више месеци – истиче Матић.

Учесници првог Фестивала меда у Шапцу поклонили су Центру за социјални рад у овом граду 50 килограма меда.

Мирољуб Мијушковић