Мења се центар Суботице

Суботица – Последњих седмица неколико градских служби и предузећа ангажовано је на пословима експропријације у строгом центру града, у његовом заштићеном језгру. Експропријација дела приватних кућа у Вука Караџића спроводи се на основу одлуке претходне владе Србије која је овде прогласила јавни интерес, јер би на њиховом месту требало да буде изграђена саобраћајница.

У урбанистичком смислу, центар Суботице је сигурно најпроблематичнији део града, јер се овде нижу: срушена па тек до пола подигнута бетонска конструкција новог позоришта, празан Дом војске, напуштена зграда робне куће „Београђанка“, незавршени плато Зорана Ђинђића. На градском шеталишту, које је некад врвело животом захваљујући кафићима и малим ресторанима, доминирају банке и коцкарнице. Отуда није ни чудно да већина Суботичана сматра, судећи по реакцијама и на локалним интернет-порталима а то су недавно признали и градски руководиоци, да је уништен дух центра града и из њега исељен живот.

Како се незванично може чути, један трговински ланац из Немачке заинтересован је да ту гради већи продајни објекат, али је тражио да му се обезбеде приступне саобраћајнице. Експропријација која се сада одвија има управо за циљ да обезбеди овај приступни пут, паралелно са градским Корзом.

Како објашњава Петар Андрић из Завода за урбанизам, одговорни пројектант за План детаљне регулације центра града, ово је део града за који од 1989. постоји континуирана планска документација рађена у сарадњи урбаниста и заштитара. Шири центар Суботице је као простор културно-историјске целине заштићен одлуком Скупштине АП Војводине из 1991. године. То ипак не значи да су делови овог центра заштићени од рушења, па је тако предвиђено рушење двеју кућа у улици Вука Караџића (8 и 10), како би могла бити изграђена саобраћајница. Уколико се обистине најаве о инвеститору шопинг центра, он би такође био израђен на приватном плацу у центру града, а обезбеђење земљишта у том случају је ствар инвеститора и власника парцеле.

– План који је сада на снази не разликује се много од оног с краја осамдесетих, а њиме је предвиђена изградња пословно-стамбених објеката, приступних путева и паркинга. Сваки објекат који се гради у центру у приземљу мора да има пословни простор – објашњава нам Андрић. Он каже да је Међуопштински завод за заштиту културе само кућу у Вука Караџића 12 заштитио од рушења, те је план томе и прилагођен. Пробијањем нове саобраћајнице паралелне са градским Корзом отвара се и простор за изградњу низа спратница, а Андрић каже да је Планом детаљне регулације, у овом случају, прописана тачна висина објекта и то у метрима, а не у спратности управо да би се избегле произвољности у тумачењу. Изградњом станова на вишим етажама повећао би се број становника у строгом центру града.

– Управо због замерки овом плану да оптерећује центар станарима, рађена је анализа која показује да би се изградњом нових стамбено-пословних објеката у центру са садашњих 3.700 станара повећао на 6.800. Када се овај број станара подели са величином простора, укључујући и јавне површине попут улица и паркова, добија се 180 грађана на једном хектару, уместо садашњих 164. Према томе, сматрамо да се није изашло из оптималне густине насељености. Став је урбаниста да се ова зона у којој превладавају прилично запуштена дворишта мора регенерисати и ревитализовати и учинити примерена центру – каже главни пројектант Андрић.

А. Исаков